Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

натакнутог дјетета ширена је вани по Западу као доказ злочинстава
почињених по усташама”.
То је један детаљ из низа злочина које су Хрвати “усташе” учинили.
Таквих је било на хиљаде, у овом последњем рату као и у Тридесетгодишњем
рату, у Бечу и Италији 1848. итд. Али га овде саопштава један усташа, водећи
усташа, и он се љути због тога. Али не зато што је Српче мало и безазлено
прободено ‘бодежом’ већ што се хрватски јунак тиме поноси. То треба
чинити, мисли вајни логорник, али да нико од непријатеља то не дозна. Стида
Хрвати немају, то је давно рекао Јован Дучић. Ево још једна еклатантна
потврда.
Ово је један од десетине хиљада примера. Нека стоји, нека се не заборави.
За то смо се, ето, и ми постарали.
Тај догађај је причала једна Немица, али су за њега знали многи, мада ја
нисам у приказивању злодела Хрвата на њега наилазио. Да су га и други
знали, ево један разговор истог стожерника Ројнице (31, с. 107):
“На повратку у Загреб, упознао сам у влаку дра Саву Бесаровића. Путује
по позиву Поглавника, свог школског колеге. Признавао се је и осјећао
Хрватом православне вјере. У Славонском Броду смо скупа вечерали и ту у
угодном разговору истицао је, како морамо тражити заједничко рјешење, јер
нам је Хрватска заједничка домовина, и то чим прије, јер би нас догађаји
могли претећи с обзиром на активност комуниста. Тужио се је на испаде
појединих наших људи, споменувши међу осталим случај на Али-Пашином
Мосту. Бесаровић је послије био именован министром. Судјеловао је и у
Хрватском Сабору године 1942.. Комунисти су га 1945. убили. Свијетлу
успомену ћемо му сачувати као претечи и заговорнику сарадње Хрвата свих
вјероисповијести. ”
У једном аутентичном податку из књиге сасвим прохрватског и
антисрпског немачког официра Францла Шрамла стоји да је пред крај рата
“поглавник при својој посети у главни квартир фирера саопштио Хитлеру
своју намеру да се опет сасвим поврати на усташки курс и да настави изнова
погроме против православних”. (74, стр. 307). То је било 18. септембра 1944.
неколико месеци пред крај рата. Хтео је “поглавник” да и оно мало