Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Ужице око 15.500 Срба у врло жалосном стању, без одијела, без новаца и
средстава за прехрану, а неке чак и без обуће. Сви исељеници изјавили су
њемачким властима, да су им усташе све одузели...”.
Ја лично сумњам да је немачки генерал говорио о “усташким властима”,
већ о хрватским. Першен је морао и хтео тако да пише.
Кад смо већ код Лубурића и полицијских извештаја немачким властима, а
такође и код књиге Мирка Першена, пренећемо из његове књиге још један
карактеристичан податак (у многом смислу). На стр. 97 речене Першенове
књиге (69) стоји: “У августу 1944. је Јасеновац посјетио претставник
швицарског Црвеног крижа, о чему је полицијски аташе Ханс Хелм поднио
Кашеу овај извештај:
Гореименовани разгледао je недавно, заједно с државним секретаром у
министарству унутрашњих послова др Самболићем и с главним равнатељем
за јавни ред и сигурност др Јурчићем, концентрациони логор Јасеновац, да би
тамо проучавао увјете заточеника. Шмидл се у првом реду живо занимао за
поступак са Жидовима. За остале заточенике логора показао je само мало
занимање. - Усташки допуковник Лубурић, који je раније био командант
Јасеновца, саопћио je да му је Шмидл посебно скренуо пажњу да се са
Жидовима треба поступати врло добро и да безувјетно морају остати на
животу. Он je предложио да ћe швицарски Црвени криж упутити лијекове,
намирниие и одјећу Жидовима који се налазе у логору, али мора добити
гаранцију да ћe ове пошиљке бити подјељене само Жидовима... Колективна
пошиљка робе не долази у обзир, јер постоји опасност да би роба и
намирнице могле бити подијељене осталим заточеницима.
Допуковник Лубурић je означио као безобразлук да je од стране
надлежних министарстава уопће дозвољен посјет једног страног
држављанина једном хрватском концентрационом логору, без обзира на то да
се ради о делегатима Црвеног крижа’.”
63.