Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

жена и деце) стерао је у поток иза цркве и тамо их све до последњег побио.
При том су вршене такве садистичке свирепости да се то не да ни описати.
Лично је Судар учествовао у касапљењу. Посипао је бензином длаке на
полним органима код жена, спаљивао их и онда је бичевао те жене до
бесвести. То је, на пример, он вршио над познатом кафеџиком Јоком и њеном
кћерком Милком. Онда их је усташа Цурески заклао...”.
У књизи италијанског писца Авра Манхатана (76) у српском преводу (77)
преноси се из једне званичне југословенске публикације (78) још један језив
опис немачког безименог официра. Ја немам ту званичну југословенску
Документацију, али ово наводим да би неко други њу пронашао и тачно
цитирао, наводим и ради потпуности. Код Манхатана стоји:
У меморандуму једног официра послатог да заштити православно
грађанство у Источној Босни, за време ужасних покоља августа 1941. било је,
поред осталог, следеће:
“За време нашег путовања у правцу брда Јавор близу Сребренице и
Озрена, сва српска села на која смо наишли била су потпуно напуштена. Али
у кућама смо често пута налазили целу фамилију заклану. Чак смо наилазили
на бурад пуну крви. У селима између Власенице и Кладња пронашли смо
децу набијену на колац са њиховим малим удовима згрченим од бола, као да
су инсекти били залепљени са шпенадлама”.
19.
VI. КОМЕНТАРИ ВОЈНИХ ИЗВЕШТАЈА
И ЛИЧНИ ЗАКЉУЧЦИ
ЈЕДНОГ БАЧКОГ ШВАБЕ
У вези последњих излагања долази интервју са једним војвођанским
Швабом, преко кога су ови подаци доспели у јавност. Он живи у Немачкој
као прогнаник. То је Јохан Вишт, који је доскора био шеф реферата за питање
Југоистока у немачком државном архиву у Кобленцу, тако да многе ствари
зна из прве руке. Њега је интервјуисала минхенска “Искра” и објавила у
20.