Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Свештеник Мате Могуш, из парохије Удбине, Лика, био је још
отворенији: “До сада, моја браћо, ми смо радили као католици за нашу
Католичку веру са крстом и црквеном књигом; међутим је дошао дан да се
сада латимо револвера и пушке”. И то је он проповедао у својој цркви.
Неки су, међутим, хтели да употребе пушке да би донели што обилнију
жетву насилним прекрштавањем, знатно већих размера. То сведоче речи оца
Петра Пајића, објављене у органу сарајевског надбискупа:
“До сада је Бог говорио кроз папске енциклике...И? Оне су затварале
њихове уши... Сада се Бог решио да употреби друге методе. Он ће спремити
мисије. Европске мисије. Оне ће бити предвођене, не од свештеника, већ од
војних команданата, на челу са Хитлером. Проповеди ће се чути уз помоћ
топова, митраљеза, тенкова и бомбардера. Језик ових проповеди биће
интернационалан”.
Такве мисли су освајале и свештенике који су били на најутицајнијим
положајима, као на пример, монсињора Дионисија Јурића, једног од шефова
у Министарству за културу, а што је још важније, исповедника никог другог
већ самог Анту Павелића. Када је био у Стази, Банија, отац Јурић је ставио
ствар покатоличавања овако:
“Ма који Србин који одбије да постане католик треба да буде осуђен на
смрт. Данас није више грех убити дете од седам година, ако је то дете против
нашег усташког покрета”.
Усташе су извршиле покоље који се не могу избројати. Али побожан
католик Миле Будак, у говору у Карловцу 13. јула 1941. није се двоумио да
изјави да “усташки покрет почива на вери”. Католици који су имали ма какве
сумње о овоме могли су да се увере простим испитивањем професија многих
усташких вођа, међу којима се велики део састоји од свештеника, калуђера,
па чак и бискупа, као на пример, ,др Иван Шарић - надбискуп Сарајева.
Усташа од 1934. Овај стуб Свете католичке цркве, чим је католички терор
завладао Хрватском, говорио је и понашао се као прави усташа, што је и био,
куражио је своје свештеничко особље да раде као усташе, чак и да
“употребљавају револуционарне методе у служби истине, правде и части”;
речи које је понављао стално у његовом КАТОЛИЧКОМ ТЈЕДНИКУ, у коме