Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

linder Zerstorungs willen der Ustaschas von der Auffassung abrücken, alle
Pravoslawen im kroatischen Staatsgebiet ausrotten zu wollen.
Ha страни 190 износи Вишт како je Мачек два пута одбио понуду Немаца
да преузме власт у Хрватској и каже: “Да je он показао исту храброст као
генерал Недић у Србији да иде омрзнутим путем, колаборације’, он би можда
спасао Хрватску од несрећног режима Павелића а тиме и животе стотине
хиљада Срба од усташа, своју земљу од срамних римских протокола а
хрватски народ од историјског стида...”. “Јер су Немцима већ у јулу 1941.
дојадила била крвава клања усташа и неспособност Павелићевог режима”.
Две карактеристичне реченице на оригиналу:
“...hätte er (Macek) wahrscheinlich Kroatien von dem unseligen Pavelic-
Regime und das Leben hunderttausender Serben von den Ustaschen,sein Land vor
dem schmählichen Römer Protokollen und das kroatische Volk vor der
historischen Schande retten können...” - “Denn die Detuschen waren des blutigen
Gemetzels der Ustaschen und der Unfähigkeit des Pavelic-Regimes überdi ussig.
Ha страни 197 пише Вишт и подвлачи: “Мало се цени чињеница да je
само један разломак ЛИЧНИХ губитака које je српски народ у времену од
1941-1944. претрпео настао у Србији окупираној од немачких трупа. Далеко
највеће губитке je претрпео српски народ у хрватском пределу од усташа,
нарочито кад су одласком Немаца на источни фронт Хрвати на многим
местима добили неограничену власт...”.
Вишт отворено говори о “историјском стиду” васцелог хрватског народа
за зверска убијања невиних Срба, чији се број пење на стотине хиљада.
На страни 267 писац истиче како су Срби у Срему били потпуно
заштићени до инкорпорације Срема Хрватској. Они су сами тражили и
добивали заштиту домаћих Немаца. Даље каже: “Осим тога je чињеница да,
док су у осталим деловима НДХ многе десетине хиљада Срба на свиреп
начин убивене или протеране, у исто време у источном Срему који je био
подвргнут немачкој управи нису се догодила таква гоњења Срба. To je
чињеница која се намерно прећуткује. У једном извештају од 25. септембра
1941. стоји између осталога: “... у Срему напослетку je одлучан иступ великог
жупана Немца Еликера, који око 60% Срба у свом подручју има и строго се