Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

“Као допуна овом ужасном људском баратању, мучењу и легализованом
усташком убијању, један други страшан инструмент, можда и најодвратнији
од свих, потресао је већ страхом терорисано становништво: “казнене
експедиције” које је изводила Павелићева специјална милиција, Усташе, које
су се за веома кратко време тако злогласно прославиле да се могу упоредити
само с најстрашнијим чудовиштима у људском облику у прошлости. Ове
експедиције су рушиле куће и села, хапсиле, мучиле, пљачкале, и често клале
њихове становнике, а по правилу нису ни покушавале да нађу за то изговор
или бар форму легалности. Читаве области, као што је, на пример, Босанска
Крајина, Лика, Кордун, Банија, Горски Котар, Срем и предели Славоније,
биле су опустошене од њих. Многа мала места као Војнић, Слуњ, Кореница,
Удбина и Вргин Мост, била су потпуно уништена, док се покољ на велико
десио у многим местима као Раков Поток, Максимир (близу Загреба),
висораван Војновић у Бјеловару, Осјечки градски парк и Јадовно у Лици. У
последњем жртве су биле повезане жицом заједно у групама по двадесет
одведене на ивицу провалије од 1000 метара, где су Усташе убијале само
прве особе, тако да оне повуку за собом доле и остале, који су још живи...
Априла 1941. у селу Гудовцу, Усташе су побили 200 српских сељака, а
после тога и веће групе у селима Стари Петровац, у срезу Нова Градишка, и у
Глини. Ту, у почетку маја 1941. Усташе из Карловца, Сиска и Петриње су
покупили све мушкарце преко 15 година старости, одвезли их камионима ван
града, и све побили.
Често су убијања била извршена у кућама самих жртава
најпримитивнијим оруђем. Неке Усташе су се специјализирале у ослобођењу
својих жртава тако што су им смрскивали главе секирама, или чак и
чекићима. Невероватни, али аутентични злочини су били извршени гдегод су
се Усташе појавиле. У Дубровнику, у Далмацији, на пример, италијански
војници су фотографисали Усташу који је носио две “огрлице”. Једна је била
од низа ископаних очију, а друга од ишчупаних језика побијених Срба.
Масовне депортације и масовна убијања већином у забаченим варошима
и селима, биле су добро планиране операције. По правилу процедура је била
једноставна. Усташке власти су позивале групе Срба под изговором да их
мобилишу за војну службу или јавне радове. Када би се скупили, њих би