Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

што је већ речено, Загреб је већ морао бити обавезан да тражи интервениију
наших солдата и нема сумње, да се наши војници и они немачки не беху
нашли на месту, усташка влада, која у суштини нама захваљује свој акт
порођаја, стављена у средину клешта између ребела Титових и четника
Михаиловића, била би већ три године раније срамно срушена”..
Писац каже да то није могло да донесе симпатије усташа, већ је
произвело неповерење и кивност, као што је увек случај код једног народа
свесног своје немоћи.
Има и других разлога да их Хрвати мрзе, каже ђенерал Цануси:
заузимање делова Далмације итд. А онда додаје: “Симпатија коју смо ми
показивали према Србима, и које смо, заједно са Јеврејима, спасили од
сигурне пропасти”. Спасавање Срба Хрвати не могу никад да забораве
Италијанима; оно им је пореметило све планове,а овим доцнијим описима
истакнутих италијанских функционера, то им је донело срамоту коју ниједан
савремени народ није доживео.
На страни 219 писац истиче племенитост италијанског војника који није
могао да гледа мирним оком хрватске злочине: “он није могао присуствовати
без буне масакрима извршеним од усташа на штету Срба и није био
задовољан док те јаднике није спасао из омицидних руку (омицид је гадно
убиство људи, ЛМК)...”.
На страни 221 пише Цануси: “Рече једанпут један наш командант
дивизије и добро рече: ‘Имати носла са ребелима (устаницима), то је јад. Али
је мањи јад него имати посла са савезницима хрватским и немачким’...”.
VIII.
X одељак књиге нод насловом "Друга арммја у акцији” односи се
великим делом на Босну. Ту спомиње на страни 236 како су Италијани
“успели да спасу Јевреје ол прогона немачких и хрватских”.
Учинио је посету Загребу (свакако године 1942), описује Павелића са
критицизмом и сећа се, свакако кад је то писао, причања Курција Малапатре
у књизи “Капут”. (што се наводи на крају ове књиге).