Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Сад проф. Лој даје о Србима ово закључно мишљење( 111,с.208): "He
живи под балканским небом народ поноснији, племенитији, лојалнији и
јуначнији од српског, коме су вековне муке очеличиле душу”. Ово признаше
једног италијанског војника и научника, који је Србе посматрао у борбама и
највећој муци у њиховој историји, морају се дати у оригиналу:
Non vive, sotto il cielo balkanico, un popolo più fiero, generoso, leale ed
audace del serbo, cui secolari travagli honno rinvigorito l'animo.
Он прориче најлепшу будућност томе народу и на њ полаже највеће наде
у борби против опасности са истока; они носе увек у срцу легендарну фигуру
стрељаног старца и младог избеглог краља.
У Поговору своје књиге (примедба аутора, 111. ст. 213) проф. Лој ce
осврће општим речима на држање Италијана у нашој земљи и на резултате
тога држања, коме је баш Јосип Броз у то време кад је књига изашла правио
страшне приговоре. Том приликом опет понавља да “зар око 2 милиона Срба
не дугује свој спас овим војницима?”
Можда је писац мало претерао, али не признати Италијанима улогу
српских спасилаца на многом сектору најсрамније државе која се икад у
Европи појавила, била би затајивање, ако не и негирање историјске истине. A
у почетку књиге се писац прибојава да ли су Срби задржали захвалност
према томе.
Ми га можемо уверити да углавном јесу. И према цивилизованој
италијанкој војсци и према писцу ове књиге, која заиста делује као мелем на
наше paнe. Ја сам читао многе приказе догађаја код нас за време рата, али
нисам наишао на тако љубазан и пријатељски став према српским борцима и
српским жртвама. Сви смо ми Срби дужни захвалност овоме племенитом и
културном човеку. Мада сам ја превео дословно све важније делове књиге,
важније за нас, за Србе, она заслужује да се преведе у потпуностн, a кад се
вратимо у земљу, требало би именом писца обележити бар једну улицу
Београда и више улица у градовима Лике.
76.