Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Писац даље каже (90 с. 19): “Треба се потсетити, међу многима, на неке
епизоде, које ће послужити да се боље осветле немилосрдни ужаси усташа и
племенитост наших војника.
Једне вечери јуна 1941. док је II батаљон првог пука пешадије чекао на
вежбу у околини Госпића, командант потпуковник Антоникола беше
извештен од ‘црвених кравата’ да су у близини били откривени неки лешеви.
Упутивши се томе месту, он је могао констатовати да се једно 30 лешева,
слабо закопаних у јами песка, појавило на површини, откривајући унакажене
удове и натечене главе. Мало даље, у једном прокопу, сакупљаху се бројна
деца, изгладнела и тероризирана, која су тврдила да су побегла од покоља у
оближним пределима. Сакупљени и доведени у батаљонска склоништа, ова
деца беху нахрањена и са љубављу негована; после - чувајући да ништа не
ода хрватским властима, они су их (Италијани) укрцали на неке аутокаре и
даље послали на италијански фронт".
Нека се читаоци мало замисле (и ја сам се замислио): Италијани,
непријатељи, војници, налазе изгладнелу српску децу, нахрањују је и онда
морају кришом да је спасавају да Хрвати то не примете, јер би их сместа
убили.
Писац продужује даље: “У исто време, враћајући се са једног
екзерцирмарша, исти батаљон је нашао уздуж једне пољане у околини
Госпића, дечка од 8 до 10 година по изгледу, који плакаше. Сем неколико
убода по разним деловима тела, показао је очигледно крваве ожиљке на
ушима проузроковане бодежима. Био је милостиво примљен и доби прве неге
у инфирмерији (прихватилишту за болесне) пука. Али пошто му је стање
било тешко, упућен је у грађанску болницу Госпића, где га дочекаше са
очигледном непријатношћу зато што је Србин и после пустише да умре због
слабе неге”. Тако су они поступали са свим Србима: ниједан никад није
могао очекивати болесничку негу. То је Италијане, људе од срца,
револтирало !
Пуковник Анђелини наводи даље појединости (90 с.20): “Капетан
Камароли, који је био смештен код једне породице из Госпића, видео је како
II.