Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

ми ћемо изгубити повољну прилику, корисну хрватској ствари и светој вери
католичкој, да у Босни и Херцеговини, место мањине у којој се налазимо,
постанемо већина...”.
“Отуда те сузе”рекли би стари Латини: Hinc illae lacrimae ! (ЛМК). Израз
потиче од Теренца.
До сличног закључка долази и сам Фалкони, који такође бискупу замера
да акте насиља назива “актима незнања”. Он је (бискуп Мишић) канда љут
што није успело католичење Босне и његове Херцеговине, па додаје
(Фалкони): “Да је то његова фиксна идеја, доказује једно друго писмо...:
‘Преверавање православних у католицизам сасвим је промашено. Да је
Господ компетентним (меродавним) дао боље појимање и разлоге да са свим
тим изврше преверавање у католицизам, у овој особеној прилици би број
католика био повећан бар за 500 до 600 хиљада, и тако би у Босни и
Херцеговини ми већ прешли садашњи број од 700 хиљада на 1.300.000 !".
Писац наводи у аднотацији (стр. 547) “један штампани манифестић из
штампарије бискупа ђаковачког дељен средином маја 1941”, кад је “НДХ”
постојала свега месец дана. То је јамачно фамозни бискуп Акшамовић. У
“манифестићу” стоји: “Бискуп Ђакова је примио досад у свету католичку
цркву хиљаде грађана који су од државних власти добили сведочанство
доброг владања. Угледајте се на ову нашу браћу и поднесите што је пре
могуће ваше молбе за прелаз у католичку веру. Као католици, моћи ћете
остати код својих кућа. Моћи ћете несметано да радите на вашем имању и да
васпитавате ваше синове за Бога и за хрватску државу. У каголичкој цркви
ћете обезбедити спас ваше неумрле душе, према светим речима нашег
Спаситеља Исуса Христа”.
То најбоље доказује каквим се средствима служио католички клир да
добије што више верних, и то у самом почетку хрватске државе !
Фалкони износи да су неки прелати, свесни своје кривице, напустили
земљу “у моменту слома НДХ”, као већ наведени Шарић, бискуп бањалучки
Јосип Парић, монс. Јосип Каревић итд. Све то “дозвољава да се каже да, иако
се можда нису лично укаљали крвљу као што су на несрећу неки свештеници
и калуђери били укаљани, неоспорно да су они, били усташе или не,