Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

убијања која су се спроводила пред њиховим очима постала су најмоћније
оруђе за масовно “убеђивање”. Многи су следовали “пријатељском савету” и
били “прекрштени”. Прекрштавање појединаца и маса дешавало се све чешће
и чешће. Већина ових је била објављена у католичкој штампи. КАТОЛИЧКИ
ЛИСТ, орган загребачке надбискупије, под контролом А. Степинца, у свом
издању бр 38, 1941., на пример, саопштио је да “нова парохија од преко 2.300
душа” створена је била у селу Будинци, као последица прелажења целог села
у католичку веру, и додао је да је припремање за прекрштавање извршио
фрањевац из Нашица, отац Сидоније Шолц. Слично масовно прекрштавање у
близини Осјека, - извршио је отац Петар Берковић, што је било описано у
УСТАШКОЈ ВЕЛИКОЈ ЖУПИ, број 1372, од 27. априла 1942:
“Његов рад покрива период од припремања чланова Источно-
православне цркве за прекрштавање у католицизам све до времена када су
стварно и били прекрштени, тако да је у областима Воћин, Чачинци и
Чералије он покатоличио више од шест хиљада особа”.
Усташки администратор, Анте Ђурић, свештеник у Дивушама, натерао је
све очеве породица да се окупе око њихових месних учитеља, да донесу
таксену марку од 10 динара, да би направили молбе за прекрштавање своје и
својих фамилија. Алтернатива: губитак куће и службе. Куратор Огулина,
канон Иван Микан, наплаћивао је 180 динара за свако насилно
прекрштавање, тако да је само из једног српског села - Јасенак - прикупио
80.000 динара.
Искрено признање како су ова масовна прекрштавања извршена дато је у
НОВОЈ ХРВАТСКОЈ, усташким новинама, 25. фебруара 1942:
“Прекрштавање је извршено на веома свечан начин од курата из Петриње,
Михајла Разума. Једна усташка јединица је при суствовала овој свечаности”.
Прекрштавања, која су била тако милозвучно обележена била су често
прослављена не само с додатком воде, већ и крви. Свештеник Иван Рагиз
није ћутао о томе. Он је вишеструко наваљивао да се побију сви Срби,
убрајајући и децу, тако да ни “семе ових животиња не остане”. Његов
достојан му колега, Божидар Брале из Сарајева, учествовао је у ликвидацији
Срба са пушком у руци, гласно захтевајући “ликвидацију Срба без