Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Моја прва књига (прво издање овога дела) довело ме у личну везу
коресподенцијом са дром Лојом и ја сам му више пута захвалио на његовим
делима спасавања Срба и објективном опису тих догаћаја.
То су на основу моје књиге чинили и још неки српски родољуби (др
Бранко Миљуш и други). Овде ћемо само пренети оно што је већ садржавало
прво издање ове књиге:
У Уводу своје књиге проф.Лој наглашава да ће износити само “догађаје
при којима је био сведок” и то "са објективношћу и вериошћу”. (стр. 8):
“Излагање је објективна хроника изложена од онога који је, дуго времена,
живео на позорници догађаја”, желећи да пружи "историји догађаје још
непознате”....
Интересантне су слике којима проф. Лој илуструје своја Запажања, тим
пре што се ради о оригиналним снимцима, које ја нисам видео објављене на
другом месту. Још интересантнији су наслови и објашњења која им даје.
Прве две слике на стр. 16 носе наслов: “Убедљиве документације
хрватских зверстава” са даљим објашњењем: “Усташе су масакрирале Србе у
унутрашњости касарне, па онда по ноћи или у праскозорје изнели лешеве и
носили их, нагомилане на тешким колима сламом покривене, на места
одређена за колективно бацање”. То су слике да човека језа хвата.
Слика 3 (иза стр. 32) има наслов “Срби убијени на местима утамањења
Срба”. Ту је маса српских изнакажених лешева и један хрватски војник који
садистички разматра да ли су сви мртви.
Интересантно је да писац и овде догађаје и предмете назива правим
именом: Хрвати као починиоци, а Срби као жртве хрватских злочина. Наши
Југословени не само да то друкчије обележавају, већ фалсификују и стране
писце, па где ови кажу Хрвати, наши Јутословени преведу “усташе”. Ту смо,
разуме се, на терену фалсификата, где ни обична објективност а камоли
наука немају приступа.
I.