Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Писац пружа и конкретне податке о хрватским зверствима и то из
извештаја Хајдрихове “службе безбедности” (СД), за коју каже да je била
“као што се зна све друго пре него хуманитарна организација”, чиме хоће да
каже, да се чак и таква у суштини крволочна организација ужасавала од
хрватских злочина. (с. 313).
Он наводи дословце у изводу извештај Хајдрихове службе о зверствима у
Глини, који je, мислим, већ пренет у овој књизи. Са своје стране Центнер
додаје: “Услед ових зверстава побегоше готово сви сељаци у околна села и у
шуму, и ту су се скривали... Ово je изиештај само изједне мале варошице.
Слично се догађало свуда где Срби живе, који ‘правоверној цркви’
припадају”. У оригиналу:
“Das ist nur ein Bericht aus einem kleinem Marktfleken. Achnliches aber
geschieht überall dort, wo Serben wohnen, die der “rechtsgläubigen Kirche”
angeboren..."
Писац продужује: “Стотине људи су код Мостара били повезани и
убачени у бујну Неретву, јер су се успротивили да их крсте по католички. И
другде су Хришћани друге вере жицом везивани, стрељани и бацани у реку.
То се догађало на рекама Уни и Сави.
Ha другим местима су свештеници заједно са својом општином (својим
парохијанима, ЛМК), у црквама стрељани. Многе цркве Срба су или
разрушене или запаљене, често са верницима у њима. У оригиналу:
“Viele Kirchen der Serben werden gesprengt oder verbrannt, oft genug mit den
Gläubigen. Es kommt auch zur Ausrottung ganzer Dörfer, deren Einwohner
ermordet, deren Häuser anschiessend verbrannt werden.
Долазило je и до истребљења читавих села, чији су становници убијени а
куће им затим запаљене”.
На страни 314 доноси Курт Центнер један извештај самога шефа немачке
службе безбедности Рајнхарда Хајдриха вођи СС (свакако Химлеру).
Извештај je датиран са 27. фебруара 1942. и носи наслов “Делатност банди”у
Југославији, нарочито у Хрватској. Тамо стоји: “Као најважнији узрок