Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Књига је огромна, преко 560 страна, и скоро једнако података садржи о
Пољској колико о Хрватској (поред мало мањег уводног дела, који се односи
на обе). Разуме се да су нас интересовали само подаци о Хрватској и то, у
овој књизи, његови и они који долазе од Италијана. Остали су били
резервисани за следеће књиге (мада тих података у књизи нема много).
Писац Карло Фалкони је релативно млад човек, рођен у Кремони 1915.
Живи стално у Риму. Био је клирик, спреман за “редовника” (мислим
језуитског), тако да унутрашњи живот и методе каголицизма веома добро
познаје. Уопште му је то предмет интересовања и истраживања: савремени
католииизам, па је написао масу дела из ове области, која су преведена на
више језика (руски, енглески, француски).
И ово дело је из те области. Он је догађаје за време рата у "НДХ"
посматрао са угла католичке цркве, специјално Ватикана. Због тога највећи
број грађе за ову књигу остаје за нас неупотребљив. Али успут има бележака
и о зверствима која су се збивала у тој накази од државе. Јер тема пробанди
гласи: њих прећуткује Папа и Ватикан.
Писцу су ставили на расположење архиве у Загребу,специјално из
Надбискупије. Вероватно има међу њима досад чуваних, али је највећи део
већ био познат са процеса Степинцу. За нашу тезу има веома мало новога.
Али је ново то, што ово пишу Италијани, и то писци енормног угледа у свету.
Они подвргавају критици дату документацију и оно што преносе може се без
страха схватити као да је усвојено од њих, као да је њихово, италијанско,
хрватских савезника.
Та књига је већ код саме своје појаве произвела сензацију. Она је за
научне и објективне студије питања која расправља прави мајдан. За брзу
информацију није погодна (велика, пуна примедаба, позиваша на акта итд.).
Зато је у неким државама приказана збивено, популарно, илустративно. Тако
у највећој немачкој илустрацији “Штерн” (51). А приказана је и од
најозбиљнијих листова Европе, као нпр. од Осервера ( (114). Њена експанзија
се очекује (и у приказима, преводима, скраћењима, па и у оваквим научним
прихватима).