Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

зверски, увек кад је могуће чинити разликовања чак на страшном пољу
покоља..”.
Две реченице мора да се дају у оригиналу: почетна из претпоследњег
става и последњи став:
I serbi morirono a centinaia... Numerosi furono i casi particolarmente atroci,
sempre che sia lecito fare discriminazioni anche nel terrificante campo della strage.
Сад Лои наводи опет један “мали”, језиви пример:
“Мала Ивка В. од 4 године, беше једина преостала у њеној породици. Све
чланове су побили усташе, а малу ударише у потиљак бајонетом, и без свести
је бачена међу лешеве својих. Један велики пас, који је малу волео, успе да је
одвуче у оближњу шумицу, док је нису подигла нека избегла лица која су се
о њој старала. Девојчица је носила још видљиве знаке бројних рана које нису
биле зарасле”.
Говори лаље о “хероизму и стојичкој резигнацији једних (Срба, ЛМК), и
апсолутном цинизму и дезаинтересовању других (Хрвата, ЛМК)...". Онда даје
своје објашњење из прошлости. Између осталог стоји да је "Србин... био
свестан да после неколико дана, ако не и носле неколико сати, иста судбина
може бити резервисана за њега, кривог заиста за један сраман злочин, што је
био рођен као Србин”.
Од стране 41. истог поглавља проф. Лој говори о пресељавању Срба у
окупациони предео Србије и бежању на италијанску територију, на каже
изос:
“Пренос (становништва) је претстављао праву несрећу. Свако лице је
могло собом да понесе само веома ограничен пртљаг: непокретна добра, као
и покретна која би прелазила тежину дозвољену на главу, била би
конфискована у корист нове хрватске државе. Плод година, деценија тешког
рада те исте личности и његових предака поколењима и поколењима беше
намах изгубљен. Ево због чега су се многи Срби опирали да напусте своја
седишта обухваћена границама Павелићеве државе, сем ако су ту имале
IV.