Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

У књизи “Немачки литерарни календар” (41), он je означен као есејиста и
романописац, као књижевник. Међутим, он пише и популарна дела црквеног
карактера у упроштеној, да не кажемо популарној форми. Једно такво дело je
такође скоро изашло под насловом “Понова je закукурекао петао”, а са
поднасловом “Критична историја цркве од почетка до Пија XII” (42). У том
делу су такође споменута недела Хрвата у последњем рату, али je, канда, ова
последња књига све то у оштријој форми и знатно опширније преузела. У
неку руку Дешнер je чак историчар, научник, због чега смо га у наслову
означили неутрално, као литерата. Он то заиста јесте, могло би се још казати
полихистор. Млад али веома запажен и цењен. Кад сам у швајцарским
књижарама тражио да се поруче његове књиге, књижари су изразили пуну
скепсу да ће се то добити. Он je, кажу, сав распродан.
По вери je католик, доктор je филозофије, али je, једнако као Виктор
Новак, Карло Фалкони и други који описују став Ватикана у последњем рату,
био неко време и студент теологије. Отуда, вероватно, његово интересовање
за црквене прилике и његово будно праћење дела и интенција Ватикана. Са
тог гледишта je писао обе наведене књиге.
Прво сам добио ову последњу књигу, којом je прва потпуно
“превазиђена” и можда за нас сувишна. Ипак, по својој професорској
педантности затражих од књижара у месту где живим да ми то дело набави.
После недељу дана књига је дошла, али и фактура на 30 марака (9.50 долара).
Што је најважније, та огромна књига са преко 700 страна формата између
осмине и четвртине има само неколико страна посвећених “Немачком нападу
на Југославију” (стр. 563-569) и ту веома мало података, нових никако. Књига
је изашла 1962. при крају, свега три године пре ове последње.
Па ипак је интересантно, према овим књигама, видети слабо познавање
хрватских зверстава у Немачкој. У другој књизи писац каже да је он овом
првом побудио интересовање код Немаца за ова зверства о којима они нису
знали. У Литератури (42, стр. 673) те књиге каже да је на литературу
упозорен од неких личности из Београда, међу осталима проф. Виктора
Новака. Међутим, он не само што није знао за Едмона Париса, него ни за
Немце које је Парис цитирао, пошто сам их први ја, више година пре Париса,
саопштио српској јавности у слободном свету (на шта је, знам позитивно,