Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Нама je прво доспео до руке један приказ у Штутгартском Листу, који je
изашао одмах иза појаве књиге (66). Приказ je потписан, што му даје већи
значај. Писац je Фриц Рихерт.
Он почиње са описом бацања бомби у Немачкој од стране Хрвата “у
тесној вези са католичким поповима”, шта je произвело у Немачкој
изненађење, па онда наставља:
“Ово чуђење долази свакако због тога, што су врло малом броју (Немаца)
познати догађаји који су се десили између уласка немачких трупа у Загреб и
њиховог одласка. Јер ко je за време рата имао времена да се позабави са
постојањем државе Хрватске и посебним условима тога режима, тим пре што
у немачким новинама, сасвим разумљиво, није било могуће наћи много тога
о овом предмету ? Оно што je пропуштено може сада да се надокнади
лектиром одличног описа Бросата, историчара савремених догађаја, и Хорија,
који je догађаје доживео у близини као маџарски аташе за штампу”.
Рецензент даје податке о предратном времену и држању Италије и
Немачке према усташама, да настави:
“То објашњава да се “поглавнику", како се Анте Павелић као ‘државни
поглавар’ дао титулисати (оба знака навода су пишчева, који се руга са тим
‘државним поглаваром’, ЛМК) било дозвољено да Србе подложне његовој
власти на стотине хиљада покоље”. То се мора дати у оригиналу:
Dies erklärt, warum es dem “Poglavnik”, wie sich Ante Pavelich als
“StaatstiiHrer” titulieren liess, erlaubt wurde, die seiner Botmässigkeit unterstellten
Serben zu Hunderttausenden abzuschlachten.
Писац наставља: “Jep исто тако као што Југославија није била хомогена
творевина, није била ни ова карикатура државе вође". Ето, како се таксира та
“држава” са којом се Хрвати поносе, од њихових савезника: diese Karikatur
eines Führerstaates . Онда каже: “Поред три милиона католичких Хрвата,
настањавали су (ту државу) два милиона православних (Срба и Бошњака) и
пола милиона босанских муслимана. Остатак од 6 милиона становника спада
на Немце (Фолксдојчере), Мађаре, Словенце, Чехе, Словаке и Украјинце”.