Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

‘Ti piacerebbe, eh, una bella zuppa di ostriche ?’
‘Sono ostriche della Dalmazia ?’ domandai al Poglavnik
Ante Pavelic sollevo il coperchio del paniere a monstrando quei frutti di mare,
quella massa vischida e gelatinosa, disse sorridendoj con quel suo sorriso buono e
stanco: ‘E un regalo dei miei fedeli ustascia: sono venti chili di occhi umani’."
Божја воља je била да ce тај податак овековечи, да цео свет, и у свим
временима, упозна дивљаштво вође Хрвата овога века.
Истини за вољу треба рећи да Малапарте не каже да су то биле очи Срба,
нити му је то “поглавник” рекао. Али чије би друге биле које му донеше
његови верни усташе ? Можда је понеко око било и каквог Јеврејина, али је
огромна већина била ископана са несрећних Срба. За нашу аргументацију је
то сасвим споредно чије су очи биле: једна је ствар несумњива. “Шеф” једне
државе, чак државе народа који каже да “посједује тисућљетну културу”
држи на свом писаћем столу котарицу људских очију као триумф своје
политике !
Природна је ствар да ова “открића” Малапарте нису остала без одјека. Ми
смо навели већ (у одељку 9 реакцију једног истакнутог немачког политичара
и члана бонског Парламента Јакоба Алтмајера који је, не спомињући
директно Малапарту, свој суд несумњиво на њему базирао, тврдећи да нема
примера у историји да је ма који крвник или масовни убица тражио да му се у
корпама сервирају очи од његових жртава: “То је био специјалитет Павелића
и његових усташа”. Овога јер је то тражио и добио, оних што су му слали.
И многи су се други гадили од ове вести, не само Јаков Алхмајер.
Наведени су и два швајцарска листа из последњег времена( 169, 172), која са
гнушањем преносе ова саопштења Малапарте, према његовом личном visu et
auditu: оно што је он сам чуо и видео.
V.