Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Југославији, један је био интерниран у Италију, двојица су насилно отерани
из седишта њихових епископија и послати у Србију, један је затворен са
патријархом Гаврилом, а затим обојица су били одведени у концентрациони
логор у Дахао, двојицу су испребијали и послали у Србију, где су убрзо после
тога умрли, двојица су умрли у интернационим логорима, а петорица су били
хлалнокрвно убијена. Око 400 православних свештеника је послато у
концентрационе логоре, док око 700 (једна четвртина целог броја
православних свештеника) било је убијено. Четвртина манастира и цркава је
била потпуно уништена, око пола од целокупног броја било је оштећено, а
непознати број је претворен у католичке цркве или католичке дворане. Од
189 цркава у Горњо-карловачкој епархији, на пример, 175 је изгорело и
уништено.
Највећи губитци, међутим, су били нанети скромним члановима
Православне цркве. У Павелићевој новој усташкој држави, у ствари, између
априла 1941. и пролећа 1945. захваљујући усташким јединицама, усташкој
полицији и концентрационим логорима, најмање 850.000 чланова
Православне цркве и држављана Југославије, убрајајући известан број и
Хрвата (плус 30.000 Јевреја и 40.000 Цигана) је овако погубљено. Стотина
католичких свештеника и калуђера је допринело, било директно или
индиректно, овом огромном покољу.
Да се каже да су ово била дела појединаца који су патили од верске
маније, или да су ови исти појединци одбацили најелементарнија правила
хуманости и радили по својој личној иницијативи у пркос опомена њихове
Цркве, и који су се побунили против њене власти, то је неистина. Усташки
покољи, све грозоте које су учинили католичка званична лица, свештеници
или калуђери, ушло је у хладнокрвно израчунати план за потпуно уништење
православне масе, која се активно или пасивно одупрла абсорбцији у
Католичку цркву. У ствари била је то претходно смишљена политика
Католичке јерархије, која је радила за правог иснпиратора, Ватикан.
Стр. 108: “Усташка држава је била осуђена на пропаст давно пре, но што
је Степинац покушао да је спасе. У изгубљеној битци да спречи њену
IV.