Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

при хапшењима (мисли јамачно на присутне, ЛМК), никакво прикупљање
радозналих и никакво противљење од стране жртве. Довољно ћe бити да се
наведу неки примери.
У Госпићу, један отац који је водио у шетњу, као и сваки други дан, троје
дечице, беше заустављен од два усташе. Са леденом хладноћом повери децу
једном пролазнику замоливши га да их одведе кући старој баби и
помиловавши њихове главице, следио је чврстим кораком два агента. Мало
после одјек две детонацијеје дао до знања да је Икс-Ипсилон, ранији српски
дужносник, ‘прогонитељ хрватског народа’ јустифициран.
У Бос. Крупи једног отменог господина задржаше док под руку са женом
излажаше из једног елегантног друштва. Изгледало је у једном тренутку да
би жена реагирала, али је он умири чврстином. Затим, пољубивши је,
продужи, ‘праћен усташама’, у смрт.
Епизоде те врсте беху на дневном реду у животу Нове Хрватске. Ако
беше мирно, хладно, неразумљиво држање српских жртава, тек право то
беше код оних који су били присутни код ових жалосних епизода: никакав,
ни најмањи знак узбуђености или просте радозналости према ономе што се
збива: па ипак је свак знао шта се скрива иза тих мирних ритуала...”.
Сад се овако писац изражава на основу онога што је сам видео (111, с.
99): “Понашање усташа у пределу Срба и суседним пределима беше просто
напросто бестијално”. (Италијански: семплићементе бестиале).
Писац пружа детаље: како је од почетка све било мирно и како су Срби
поверовали Хрватима ( 111, с. 99)... Али после неколико дана, за које време
су усташе, са својим претворним (хипокритским) понашањем успели да
задобију поверење мештана... настаде почетак покоља.. Једно јутро,
становници Срби су читали, запрепашћени, наредбу усташког старешине,
којом се наређује, под претњом смрти, предаја свих животних намирница,
дувана и штофа, као и новца који се поседује из било каквог титулуса. - Нису
имали времена ни да се упуте у усташку команду да питају за разјашњење,
кад хрватске патроле почеше да опходе пљачкајући и убијајући. - Срби
умираху на стотине. Многи се спасише бегом ако је било времена, али су их
очекивали дани немогућег живота у шуми. - Бројни случајеви беху нарочито