Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

шизматика је из околних села убијено. Много бих далеко отишао кад бих
продужио сва ова набрајања. У самом Мостару су по стотине везивани,
вођени ван града и убијани као животиње...” (e assassinati come bestie).
“Последице cy била нова окупација Херцеговине од стране Италијана.
Они су се повратили и преузели војну и цивилну власт. Шизматичке цркве
су сместа оживеле, православни свештеници до тада сакривени показивали
су се слободно, Италијани су се показали наклоњени Србима...”.
“Није никакво чудо да је из тих разлога превера православних у
католичанство потпуно оманула. Дивљаштва стожерника и логорника,
бруталност неких изолираних, неразумевање виших власти, учинили су
велику штету не само вери (католичкој, ЛМК), него и држави...’’.
Ово је ретрадукција, са превода италијанског поново превод на српски.
Може, ко xoћe, да учини упоређење. Речи нећe бити увек исте, али хоће
смисао. Ја свакако нисам ни слова мешао, ни овде ни иначе.
Књига штампана италијански, изашла у Италији, дала ми је повода и
овлашћеше да ове податке пружим у вези података из италијанских извора.
Ја у својим делима не испитујем држање католичке цркве за време рата,
не зато што то не би било важно, већ зато што се не може стићи свуда и што
то неки други раде, у првом реду др Бранко Миљуш. Ову документацију са
процеса надбискупу Степинцу нису, колико ја знам, наши стручњаци
искористили, а верујем да нису ни знали за њу. И то је разлог више да је овде
претресам. Закључно се може само толико рећи да би се у тој књизи
несумњиво све изнело што би постојало у корист архибискупа Степинца, да
не би био испуштен никакав пример који би доказивао деловање Степинца за
спас гоњених. Како онда бедно изгледа то његово заузимање за Србе одн.
“шизматике” ! Између стотине хиљада злочина интервенисао је само за осам
(не осам хиљада, већ осам случајева), интервенисао је “преко беде”, никад
спонтано, никад енергично, никад са претњом санкција (нпр. давањем
оставке или томе слично). Никад није употребио крупне речи осуде. Он је
чисто административно предлоге других “прослеђивао”, додавши некад речдве,
нарочито ако се радило о оправдању прозелитизма, о спасавању
католичких конвертита. О даљој судбини интервенција, које су, како