Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Највише података публиковано у јесен 1953. кад је била на врхунцу
полемика око Трста и околине. Вероватно је тада било података у свим
римским одн. италијанским листовима. Тада су војне власти Италије дале
јелан део, мали део, своје архиве новинама на коришћење. Изглела да је
најважније податке добио дневник “Ил Темпо” (“Време”)(јер је излазио, а
излази јамачно и данас, и недељни илустровани лист под истим именом).
Овде је, у овој књизи, на почетку изношења извештаја из италијанских
извора, пренет један рапорт команданта дивизије “Сасари”, који ја сматрам
најважнијим податком у целој књизи. Но било је још неких података у истом
броју листа, и они ће се овде навести (96).
У ингресу (уводним објашњењима) публикованих извештаја тврди
редакција: “Нанослетку мислимо да ове ноте (белешке), редиговане на
историјском материјалу, контролираном у својим најмањим појединостима,
могу да пруже допринос за рестаурирање истине... “Несумњиво су то
најзваничнији извештаји војних, а можда и цивилних власти Италије у
окупираним пределима бивше Југославије. У пентру, у Риму, није ништа
овоме додавано, нити је то било могуће. Зато ћемо изнети многе детаље, који
нису могли бити монтирани ни уопштени.
Подаци су из доцнијег доба хрватске окупације, из разних времена и
разних крајева, нажалост веома кратки. Али су и они лишени сваке сумње и
приговора, јер сви садрже детаље које је лако контролисати, а потичу из
архивских података италијанске врховне војне власги.
Лист каже у ингресу својих излагања: “Разуме се собом да већи део тих
документација не може апсолутно да се појави ни у једном дневном листу ни
у неком часопису: разлози стида, пристојности, па чак и грађанске
моралности то забрањују. Ради се о таквим зверствима да се гади људском
духу.
80.
(Si tratta di tali efferatezze da sconvolgere l’animo umano).
Зато ћемо ce ограничити на документе који изгледају ‘могући’а њих ћe
бити премного.”