Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Мусолинијем ‘независну државу Хрватску’. За Србе, Јевреје и Цигане није
смело да буде места у тој римокатоличкој држави. Да би се њих ослободили
беху две методе: или истребљење или мисионирање. Православни Срби који
су хтели да измакну уништење морали су хтели - не хтели да се насилу
покрсте. Или Рим или уништење - то је била за њих алтернатива !
Хрватски крсташи звали су се ‘усташе’, то значи устаници. Они су
веровали у римо-католичку догму, у хрватску расу, у принцип вође. Са
бацачима пламена и са машинским пушкама одржаваху чистом хрватску расу
и преобраћиваху лица друге вере. Између 1941. и 1945. уморише скоро три
четвртине милиона православних хришћана српског порекла...
Њихов модел беху СС. Једина разлика: усташе беху сви римокатолици.
Они ускоро започеше да Хрватску чисте од православних Срба и да своју
земљу чине римокатоличком.
Масовна уморства почињена од усташа, тако стоји у ‘Британској
енциклопедији' (великом лексикону англосаксонског света) ‘само су
надмашена бруталитетом којим су искорењени пољски Јевреји’.
Изговор и официјелна етикета под којима је српска мањина уништена,
беше преобраћај српско-православних ‘шизматика’ у римокатолички обред.
Са свирепом логиком беше прво православна Црква лишена својих водећих
глава; 300 свештеника и 5 епископа беху, једним делом под бестијалним
тортурама, уморени.
Православни епископ Загреба Доситеј стављен је на муке док није
изгубио разум; епископу Сарајева Петру Зимоњићу глава је отсечена;
бањалучком епископу Платону од 80 година потковали су усташе ноге
потковицама као каквом коњу и присилише га да испред мноштва блена
(зијала) тако дуго трчи док није пао. Док је умирао осекоше му браду и
запалише је на његовим голим прсима.
Док су секли главу православном владици Сарајева, његов
римокатолички брат у звању Иван Шарић, надбискуп Сарајева, састављао је
оде свом ‘вођи’ Павелићу. Католички часопис његове дијецезе добио је од
њега упутство да као што треба употребљава револуционарне методе ‘у