Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

настаде настављање декрета, једног беднијег од другога, против
православних”:
A partire dal 25 aprile, quando un ordinanza del Poglavnik proibì uso della
scrittura cirillica - fu un susseguirsi di decreti, uno più odioso del altro, contra gli
ortodossi.
И сад писан ређа те “декрете” (“само неке ради примера”): 4. јуна су
затворене српске школе и уточишта (азили, вероватно старачки); 19. јула је
било забрањено означавање вере српско-православном, већ се морала
именовати грчко-источном; 2. септембра је конфискована црквена имовина у
Митрополији карловачкој итд. И то су све знаци “културе”, који би спадали у
ову књигу. Али су они толико засењени следећим приказивањем, да се једва
виде. Чак и пишчеве опсервације о прелазу православних у јединоспасавајућу
римокатоличку веру (стр. 352 и сл.).
Фалкони наводи све респективне прописе о променама вере, да би онда
наставио (стр. 355): “Много речитији, међутим, него речи били су факти:
страшне епизоде које су се преносиле од уста до уста и чији значај верске
дискриминације (противправославне) прелазаше све више и више у значај
расне (антисрпске) дискриминације. Они потицаху од првих дана НДХ, већ
28. априла, на пример, у глувој ноћи, неколико стотина усташа опколише
српска села Гудовац, Туке, Брезовац, Клокочевац и Болац у срезу Бјеловар;
изабраше 250 људи, већином сељака уз попa Божина и учитеља Стевана
Иванковића. Затим колону упутише у поље, натераше несрећнике да сами
копају јаме, повезаше их жицом и живе их покопаше. Исте ноћи, код
Вуковара, на обалама Дунава, других 180 Срба беху, напротив, задављени и
после бачени у Дунав. У Оточцу, мало дана затим, опет хапшење у масама:
331 Србин и уз њих поп и бивши народни посланик српски Бранко
Драгосављевић са сином. Екзекуиија беше, поред обичног система
избушених јама и везивања жртава, ударци секиром. Али поп и његов син
беху сачувани за крајњи спектакл. Дечак је комадан пред очима оца, кога су
натерали да поји молитве за исход душе. После, пошто је извршио своју
дужност, поп је био потчињен полаганој тортури (мучењу): прво му је
очупана коса, a после брада, a онда огуљена кожа; кад су му ископали очи,
спектакл још не беше ни издалека завршен.