Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

саопшти (или му нису казали они који су податак сервирали). Свакако
непријатна и немила ствар.*).
Даљи су примери узети, као што рекосмо, од Париса,док их је овај узео од
Виктора Новака.
Тако Дешнер наводи (ми нећемо преносити него мали део). како је патер
Августин Ћевола ишао улицама са револвером на мантији и позивао народ да
убија православне. Фра Тугомир Солдо је организовао масакар у Чапљини.
Фра Силвије Франковић је често био у друштву највећих пререзивача грла.
Када су га ови једном у Бугојну питали кад ће да их исповеда, одговорио је:
‘Још је прерано за вас. Кад све побијете, онда дођите код мене (да вас
исповедам)’. Кад је претстојник Бугојна хтео да се исповеда код Франковића
зато што је убио 14 Срба, францисканац је одговорио: ‘Кад их буде 40
(убијених), онда се исповедајте, и ја ћу вам све опростити’.”.
“Више фратара је заузело џелатске положаје у концентрационим
логорима. Францисканац Звонко Брекало беше официр у ‘логору смрти’
Јасеновац, озлоглашен што је у масама скидао главе. Округло 120 хиљада
* Да није било мене и моје будности, никад нико за тај податак не би знао. Шта више,
ja сам утврдио о коме се "Симићу" ради,како је у римском листу "Темпо'", а свакако
и у извештају команданта дивизије “Сасари" стајало. (Сасари je главни град
Сардиније, одакле je ова дивизија регрутована). Дешнер je цитирао Париса, што је
сасвим на свом месту,јер је он податак ту нашао. Парис је цитирао '‘Темпо", кога
никад није видео, нити je могао да види. Требало je цитирати мене и казати још да
сам ja идентификовао фратра Шимића. Ja сам опет цитирао 'Ил Темпо”. Разумем да
je у књизи избегавано да се цитирају Срби. To je сасвим на свом месту. Њихова
мишљења и њихове осуде хрватских злочина могла су и требало je да су
изостављена, јер не морају бити објективна. Али књига не би изгубила од вредности
кад би у њој стајало да je неки податак из страног извора српски научник радник
пронашао и на њега упозорио. Напротив, тиме би књига научно добила. То захтева
научнички морал. Ja сам до податка дошао такорећи на драматичан начин и све сам
то на своме месту објаснио. Иначе би било још веће чудо како сам ja до подагка
дошао. Један професор Правног факултета у Суботици морао je да напусти факултет
и зато што je на једном месту цитирао царички Тан од пре 30 година, а он je тај цитат
узео од Есмена. Ja лично немам никакне награде за мој рад, али не желим да ми се
одузима и умањује морална сатисфакција.