Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

V Карл Хајнц Дешнер се осврће на много места и на "пог лавника”, о
коме даје карактеристичне епитете.
Beћ на крају четвртог поглавља под насловом “Ватикан и II светски рат”,
пре прелаза на “хрватске гнусобе”, стоји одељен просторно овај став:
“Заштићен и благословљен од Пије XII све до краја беше један од највећих
злочинаца овог столећа, Анте Павелић, чију страховладу, досад слабо
познату, хоћемо ла завршно изложимо”. (стр. 221). Немачки: Ante Pavelic,
einer der grössten Verbrecher dieses Jahrhunderts.
Ha страни 238 преноси Дешнер чувену епизоду са котарицом људских
очију коју описује Курцио Малапарте и која je у овој књизи непосредно
наведена (јер je Малапарте италијански, “савезнички” писац) и то доцније
(49). У примедбама (аднотацији) на стр. 294 пише Дешнер: “Иако је можда
Малапарте овде донекле учинио био, мање или више, употребу лиценције
поетике, његови ставови ипак тачно карактеришу праву природу овога
човека и његову терористичку владавину”. Последњи део ове реченице у
оригиналу гласи:
...seine Sätze charakterisieren doch genau die wahre Natur dieses Mannes und
sein Terrorregiment.
A на крају главног текста (стр. 238) пише Дешнер: “To je био човек, кога
je Пије XII благословио”.
При крају главног дела књиге (стр. 251) пише Дешнер: “5. маја 1945.
побеже Павелић са својом породицом и неколико хиљада гангстера, између
њих 500 католичких свештеника. ...” У оригиналу ово гласи:
Am nächsten Tag floh Pavelic mit seiner Familie und einigen' tausend -
Gangstern, darunter' etwa 500 katholische Priester...
“Павелић и Артуковић, ‘богато натоварени опљачканим златом’, нађоше
уточиште у самостану Св. Гилгена код Салцбурга... Павелић, који се... у
Аустрији није осећао сигурним, стиже, преобучен као свештеник, у Рим, где
je он као патер Гомец и патер Бенарец живео у једном самостану. 1948. je он
допро као Пабло Араниос у Буенос Аирес, још увек у поседу 250 килограма
злата и 1100 карата драгог камења...”.