Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

служби истине, права и части’. Он је при томе додао: ‘Није ни паметно ни
достојно младог кршћанина веровати да се борба против зла може да води на
частан начин и у рукавицама’.
Хрватски свештеници нису се задовољавали да се само са саветима боре
против ‘зла’, а то је Православна црква, већ су потстицали усташе својим
примером: фрањевац Мирослав Филиповић је командовао концентрационим
логором Јасеновац, где су 200.000 људи нашли смрт. Његова браћа
редовници Аугустин Ћевола, Јосип Вукелић, Звонимир Брекало, Јустин
Медић и Хинко Прлић претварали су у дело ‘поглавникову’ паролу
револвером и машинским пиштољем. Срби се морају или преобратити или
имају да ишчезну.
Хрвати су имали расну теорију посебне врсте: Ко прими католичку веру,
од тога часа важи као добар Хрват, иако је пре био Србин. Прелаз у хрватску
господску класу био је свакако забрањен српским свештеницима,
интелектуалцима и вишем слоју који је нешто поседовао. Они су имали да
‘ишчезну’.
Они су заиста ишчезли: од 2.200.000 ранијих Срба у НДХ било је
240.000 преведено у државну религију, 700.000 убијено. Италијански
генерал Марио Роата саопштава да су његове трупе II армије у последњем
моменту успеле да спасу 600.000 Срба од усташког масакра претњом да ће
Сарајево бомбардовати.
Нису сви хрватски свештеници следовали примеру францискана- убица.
Али хрватски бискупи нису се изречно изјаснили против уморства. Они су
једино жалили на сумарну форму којом су световне власти протоколисале
промену вере. Или су замерили томе што су усташе, ради упрошћења,
именовали по потреби ‘мисионаре’ из њихових сопствених редова, а да не
питају претходно црквене инстанције. Ниједан католички бискуп није
протестовао против прогона и принудног преверавања православних.
А Ватикан ? Измена писама између хрватске владе и њена оба посланика
у Риму Лобковица и Рушиновића (овај последњи је био код Квиринала)
пружа податке о осећањима папе Пија XII и његове најближе околине о