Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Мени је ипак успело да пронађем написе за које се једва знало. Не могу
овде износити на који сам начин то постигао. Али једно стоји: Има и
немачких и италијанских писаца из најновијег доба који су сличне проблеме
претресали (нпр. Дешнер, Фалкони и други, сви цитирани у овој књизи), али
нису могли да пронађу ни половину. често ни трећину дела на свом рођеном
језику, да о страном не говоримо. А они су то желели и имали су далеко боље
могућности у сваком случају да та дела пронађу. (Ово је објективна
чињеница, коју је лако утврдити !). Туђе ране не боле толико да би човек
стотине сати жртвовао да до самих књига дође. Своје ране, ране свога народа,
дају нарочиту снагу да се напор и не осећа.
После појаве мога првог дела, морам признати да сам неке публикације
добио из Италије, али не од Срба већ једног Италијана и једног Словенца.
Италијан је др Салваторе Лои, а Словенац др Векослав Бучар. Нарочито ми је
др Бучар одговарао на свако писмо и трудио се да ми изађе у сусрет, што му
није увек успевало, јер он живи, болестан, ван библиотекарских центара.
Нека је обојици, идр Лоу и др Бучару моја искрена захвалност !
Скоро све податке сам преузео директно из дела које цитирам. Ако сам
нешто посредно преузео (у веома ретким изузецима), то је наведено. Тако
мора да поступа научни радник, па било му то мило или не било. Чак, ако сам
нашао само упозорење негде да је каква књига изашла, или да се неки
податак може наћи у овој или оној књизи, ја сам цитирао и тај извор (одакле
сам сазнао за први извор). Јер што другима замерам не могу сам да чиним.
Материјал је скупљан много година, кад је која књига изашла или дошла
писцу до руке. Тако сам понеке ствари раније публиковао у новинама, и овде
их скоро текстуелно преносим, чак са коментарима које сам у новинама давао
(што доцније нисам чинио пишући директно за књигу; коментаре сам
оставио за другу прилику). Али су се тако ови чланци први пут појавили у
јавности (нпр. први и други у овој књизи: дра Нојбахера и дра Хетла одн.
Хагела) и тако су од других коришћени (нпр. од Париса). Треба оставити и
трага како је српска јавност била обавештавана кад су се књиге појавиле.