Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

такмичили да виде ко ће моћи више православаца да прекрсти у “једину
праву веру”.
Дух, којим је борба била вођена може се најбоље проценити по једном
типичном памфлету, објављеном 1941. у бискупском журна лу у Ђакову, у
коме се каже:
“Господ Исус Христос је казао да ће бити само један пашњак и један
пастир. Становници грчко-источне вере, послушајте овај пријатељски, мудар
савет... ђаковачки бискуп је већ примио у Свету католичку цркву хиљаде
грађана, и ови грађани су примили уверења о поштењу од државних власти.
Следујте примеру ваше браће и пријавите се што пре ради прекрштавања у
католичку веру”.
Ово није био једини случај католичког “убеђивања” потпомогнут
бајонетима. Свештеници су отворено говорили православцима да постану
католици ако желе да избегну прогањање, концентрационе логоре и
уништење. Фрањо Пипинић, свештеник из Пожеге, на пример, вршио је
масовна прекрштавања крајем 1941. уз помоћ усташког капетана Перановића,
говорећи српском народу да је примање католицизма једини начин да се
спасу смрти у концентрационим логорима. У записницима Комисије за
испитивање ратних злочина има стотине оваквих случајева “убеђивања” од
којих смо навели само неколико.
Један од најфанатичнијих мисионара за прекрштавање је био свештеник
Анте Ђурић у срезу Двор. Он је издао наредбу за покољ, пљачку и
спаљивање многих села, и отерао је стотине Срба у концентрациони логор у
Костајници. Он је лично сакатио и убијао Србе у Босанској Костајници. У
његовим говорима он је увек подвлачио, да Срби у његовом срезу “имају
само три начина да се извуку: да приме католичку веру, да се иселе, или да се
очисте металном метлом”.
Свештеник Амброзије Новак, чувар капуцинског манастира у Вараждину,
1941. године је отишао у село Моштаницу, у пратњи Усташа, и наредио је
српском народу да се окупи, говорећи: “Ви, Срби, осуђени сте на смрт, и ви
можете да избегнете ову пресуду једино ако примите католицизам”.