Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

нечовечности; своје представке поткрепљивали су фотографијама зверстава.
То сведочи и Е. Парис у његовој књизи.
Берлин је био стално обавештаван о усташким неделима. Прве вести
послала је немачка обавештајна служба већ крајем јуна 1941. Тако су, по
наредби Макса Лубурића у концентрационим логорима Ст. Градишка
ликвидирани 80.000 у Јасеновцу 120.000 и у другим логорима 20.000
ухапшених Срба. Москов треба да је у Босни ликвидирао 20.000 особа.
Узалуд су Немци тражили њихово опозивање. Флепс, командујући генерал 5
СС Геб. корпуса, изложио је Химлеру прецизне податке о местима, времену,
убицама и жртвама, наводећи ту читав низ злочина које су усташе извршиле
у његовој области, како према православном тако и према муслиманском
становништву (Соколац, Рогатица, Пале и др.). Као одговорне за те злочине,
из дугачке листе злочинаца, на првом месту овде помињемо усташке вође
Судара, Голубовића, Томића, Каталинића.
У једном меморандуму Каше, Глез-Хорстенау и главнокомандујући за
Југоисток, генералпуковник Лер осуђују ову усташку “слепу вољу за
разарањем” и траже да могу утицати да влада и усташе “напусте схватање да
се сви православни у хрватској државној области искорене”. То је било у
јесен 1942. У фебруару 1941. године тражио је у једном меморандуму
заповедник за Југоисток чак и темељне реформе: искључивање поглавника,
ново образовање владе од Мачекових присталица са Кошутићем на челу,
предавањем извршне власти немачком генералу, опозивање Кашеа који се
био чврсто повезао са усташама и Павелићем, напуштање досадашњег курса
непријатељског према Србима и растурање усташког покрета.
Са ово мало примера нека је само наговештено да Хитлерови генерали
ниуком случају нису делили његове погледе о пацификаиији овог простора;
између ових генерала и усташа није било другарске сарадње, нити су они
усташке методе одобравали а камоли подупирали. Треба имати у виду и
чињеницу да се грађански рат - систематско прогоњење Срба и четнички
напади уследили тек после масовног одласка немачких трупа на руски фронт,
кад остале слабе немачке трупе нису више биле у стању да одржавају ред и
мир. Тек тада је међусобна борба ухватила маха.