Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

На страни 344 пише Нолте како je за Мусолинија “била слаба утеха што je
немачки поход на Југославију и Грчку у сада самосталној Хрватској довео 10.
априла 1941. једног од његових штићеника на власт, Анту Павелића вођу
сепаратистичког усташког покрета, чији су припадници били углавном у
италијанским логорима образовани и држани као резерва. Али, пошто je он у
овој промени видео углавном испуњење снова Данунција и новој држави
одузео далматинске приморске пределе, Павелић се сад све више и више
оријентисао ка Немачкој, тим пре што му италијанске трупе нису дале
никакву подршку у тешким и свирепим борбама против српских и
комунистичких партизана, него су жртвама његове кампање против
православних и јевреја пружили помоћ”. Немачки:
...zumal ihm die italienischen Truppen in den schweren und grausamen
Kämpfen gegen serbische und komunistische Partisanen keine Unterstüzung gaben
und den Opfern seiner Kampagne gegen Pravoslawen und Juden Hilfe leisteten.
Ha страни 356 каже како cy y Хрватској “људи заједно терани на масовно
стрељање”:
Auch in Kroatien wurden die Menschen zu Massenerschiessungen
zusammengetrieben...
Ето, и y овој књизи, која описује догађаје пре оснивања злочиначке
државе, па према томе ништа о Хрватској не треба ни да садржи нађу се
понеки антиципатни ставови. Говори се о Мусолинију и Хитлеру,да се
спомену и њихови злочиначки сателити који су лавирали између те двојице.
Млади немачки научник Едгар Хеш (рођен у Ашафенбургу, Баварска
1935), написао je и издао ту скоро једну малу, али веома успелу, историју
балканских народа (34), где je доста пажње посветио и нама. Хеш je сад
доцент за историју Источне Европе и Европског Југоистока на Универзитету
у Минхену и већ заузима видно место као балканолог и слависта.
У тој малој књижици скоро џепног формата, где мора да се изнесе
иелокупна прошлост свих балканских народа, Хеш je нашао могућности да
спомене хрватска недела у последњем рату. У њој, на страни 138 он спомиње
27.