Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

земљу прокрстарио, био је у стању и морао је да говори... Сем тога био је
привилегован положај Католичке цркве од стране режима - неки бискупи и
свештеници сеђаху, као што смо напоменули, у самом парламенту па је не
само хрватски епископат био сасвим слободан да развија сопствену
активност у унутрашњости појединих дијецеза, него је имао и највећу
слободу у односима са светом столицом...”
Ни пуне две године иза своје књиге о ћутању папе Пија XII, Карло
Фалкони је дао нову књигу под насловом “Папе XX века”. Ту је описао и
подвргао критици делатност пет папа (све до данашњег) и то Пија X,
Бенедикта XV, Пија ХI, Пија XII и Јована XXIII. У портрету Пија XII
налазимо опет помена о збивањима у Хрватској. Нема много новог, али с
обзиром да се ради о веома реномираном писцу, чије су књиге преведене на
енглески, немачки и француски (можда и на још који језик) пренећемо оно
што овде спада.
Догађаји у “НДХ” налазе се у пододељку интитулисаном “Драма и
капитулација троструког ‘ћутања’.” (115)
На страни 277 каже: “Пошто се радило, ипак, о деликтима против
хуманости апсолутно неоправданим са гледишта ратних потреба, па чак и
иочињених користећи ситуацију нужде рата у току, тим више кад се број
(злочина, ЛМК) пење до знатне висине. Обавеза осуде од стране једног
верског поглавице не дозвољава изузетке, нити због његовог ћутања неко
смањење одговорности. Па ипак... папа Пије XII је згрешио недозвољеним
ћутањем према милионима ванратних жртава нацизма: Јеврејима, Пољацима,
Србима, Русима, Циганима итд”.
Писац наглашава даље како је “Света Столица” ћутала у свим
случајевима који су јој били познати: шест милиона побијених Јевреја итд.
“У сваком случају папа је најтачније знао, и чак од почетка о клању Пољака,
њихове принудне сеобе и истом тачношћу имао је он извештаје о масакрима
Срба православних у Хрватској...”. Он је према Фалконију имао и приватна и
званична средства да буде са приликама упознат.
90.