Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

злогласни концентрациони логор за ухапшене Србе беше затвор у Госпићу; у
њему су безбројни Срби изгубили живот. У Добоју започеше прогони јуна
1941. са хапшењем православних попова и стрељањем пробраних имућнијих
Срба. Као у Глини, и у Бернићу је српска црква употребљена као затвор и као
место погубљења српских људи и жена. Већ крајем 1941. протераше усташе
све становнике српских насеља у околини Плитвичких језера. У Перјасици,
Вељуну, Полоју, Тржићу, Стоболићу, Крајаку, Војнићу и Кастињи
православне цркве су срушене. У долини Брзица Јарак помлатише усташки
командоси 530 Срба са секирама и ашовима и затрпаше их у масовним
гробљима. У околини Сарајева дође до истребљења и уништења читавих
села. Масовна стрељања српских сељака вршена су међу осталим и у
Врацама (код Сарајева). Многи ухапшени су одвучени у радне логоре
Велебита и солане Пага.
Као нарочито злогласно место масовног умираша Срба и Јевреја разви се
пре свега логор барака Јасеновац, установљен у лето 1941. на обали Саве.
Уколико је Павелићева влада наилазила на веће противљење немачких војних
власти за евакуацију великих делова српског становништва, утолико више је
растао број ‘интернираних' лица у Јасеновцу (и другим логорима). Најгори
хигијенски и други животни услови, који су произвели енормну смртност,
као и разне акције убиства затвореника, донели су Јасеновцу фаму логора
уништења”.
Писац у примедби наводи мишљења да је број убијених лица и жртава у
том логору “тешко екзактно утврдити”, али да се он понегде пење и до 200
хиљада.
Цивилни адлатус заповедника Србије др Турнер, је званично саопштио 3.
септембра 1941. године, војном заповеднику Југоистока да су протерани 104
хиљаде Срба из Хрватске (који су стигли до Србије) и то “противно свим
утаначењима”. У извештају даље стоји: “Ови љули који су били у безброј
случајева сами сведоци бестијалног умлаћивања њихове својте, немају шта
више да изгубе’ ... Према вестима које су до нас стигле већ је у Хрватској
убијено округло 200 хиљада Срба...”.