Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

чак само име. Тако има безброј младих људи и данас који живе као верни
католици, чак као њихови свештеници, а да и не слуте којим околностима
они имају да захвале што су католици... Немали број тих српских дечака je
регистрован на теолошким факултетима Италије, Аргентине, Аустралије и
САД”.
У следећем одељку покушава писац да утврди сакривицу цркве
(католичке) и почиње: “Да при клању Срба од стране Хрвата нису само
религиозне него и расне супротности играле велику улогу, то се разуме по
себи, али ми то нарочито наглашавамо мада се католичка црква тим ни
најмање не ослобађа одговорности”
Овај почетак, сам почетак, где писац директно каже да се ради о клању
Срба од стране Хрвата (где не цитира друге писце којима су Срби пружали
податке о кривицама самих усташа) гласи у оригиналу: Dass bei der
Abschlachtung der Serben durch die Kroaten...
Писац наводи доста доказа о овој сарадњи римокатоличке цркве са
усташама и преноси потресне примере изјава и дела католичког клира. Он их
je већином преузео од Виктора Новака и Едмона Париса, али их je на неки
начин и “усвојио”, предао читаоцима као своје. Зато ћемо неке и ми из њега
пренети.
“Католички Тједник” надбискупа Ивана Шарића у Сарајеву писао je јуна
1941. да су “глупи и недостојни Христових следбеника они који борбу
против зла хоће да воде у рукавицама”. У истом листу je доцније писало да ће
се одсад “проповеди слушати уз помоћ топова, машинских пушака, тенкова и
бомбардера”. (Дешнер, 24, стр. 243).
Др Иво Губерина, свештеник и вођа Католичке акције, а у исто време и
капелан личне гарде Павелића, писао je 7. јула 1941.: “Хрватска мора свој
сустав да чисти на сваки могући начин, чак и мачем !”.
“Други проминентни свештеник Дионис Јуричев писао je да само Хрвати
имају да живе у тој земљи и онда je наставио дословно: “Није никакав грех
више убијати и дете од 7 година ако се оно огреши о законодавство усташко.