Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Писци износе и своја гледишта разумевања ове италијанске политике, у
којима између осталог стоји да су “поступци усташа узнемирили земљу и
очигледно допринели одласку људи у герилце. Српски четници нису се
бојали италијанске власти и она им се, у поређењу са усташком, чинила
сношљивијом и омогућавала им је лакшу слободу кретања”.
(Писци даље утврђују - на стр. 124 - да Италијани нису том сарадњом
добили шта су очекивали: унапређење сопствене хегемоније. Истина, настао
је један моћни фактор против усташа са све већим значајем, али борбени
циљеви и методе српских четника измакли су се у великој мери италијанској
контроли). Већих речи признања четничкој борби једва да има. Али се то
овде не може третирати.
Па и у осталим деловима те “НДХ” - кажу исти писци - “италијанске
војне власти су се директно противиле хрватским органима а нарочито
усташама и оне су (италијанске војне власти) мере које су биле предузете
против православног становништва (такође и Јевреја) стављали ван снаге и за
војно покриће су се у неким пределима рађе служили четницима него
усташама”. (10, с. 116)!
Писци наводе жалбу фамозног посланика Кашеа Берлину да ‘Италијани
враћају у њихова седишта избачене православне попове, Србе и Јевреје...”.
У извештају нацистичког странкиног изасланика и шефа у Хрватској
Рудолфа Ептинга од јула 1942. стоји: “Италијани не само што штите у
пределима које су окупирали српско становништво које тамо станује према
Хрватима, него их чак понекад и хушкају против Хрвата, а у приморским
местима пружају кров и заштиту Јеврејима које Хрватска тражи и хоће да
ухвати...”(10,с. 129).
Тај извештај је углавном одобрио шеф СС службе у Хрватској
Шеленберг, али је ипак нашао да је италијанско поступање према Србима
"утолико разумљиво” што тамо где су земљиште окупирали Италијани желе
“Хрвате и Србе подједнако да третирају”. Али кажу писци (Хори и Бросат):
“Изречно је потврдио шеф спољне службе СД критику усташке праксе према
Србима”.