Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

XXIII. ЈЕДАН ПОСЛЕРАТНИ
АНТИВАТИКАНСКИ ИТАЛИЈАНСКИ ПИСАЦ
Сад ћемо изнети наводе неколико послератних италијанских писаца,
реномираних публициста, понекад сасвим добрих католика, али
расположених против Ватикана. То нерасположење против Ватикана, њихово
схватање да је Ватикан крив за многа зла у новије време, било је можда
главни мотор да истражују и злочине католичког клира за време рата у руглу
од државе која се звала "НДХ". Ја претпостављам те мотиве, не знам их, као
што не знам поуздано ни код других писаца. За нашу тезу то је
индиферентно, као што је индиферентно што су се неки италијански писци
антифашистички расположени и такође, можда из тог нерасположења,
осећали побуђеним да испитују стање у “НДХ” за време рата. Мени је сасвим
свеједно због чега италијански писци, и други писци, осуђују хрватске
злочине. Главно је да их наводе, да их истичу, да их жигошу. И моја је
дужност да то пренесем, јер одговара интенцијама и задатку ове књиге, тим
пре што сам изнео и став саме католичке цркве, баш непосредно пред овим.
Код ових писаца је несумњиво преувеличана одговорност Католичке
цркве, док су запостављени други узрочници и “чимбеници”. Зато остали
писци акцентуирају неке друге “узрочнике" и у целини дела долази се не
само до истине (истину тврде сви), већ и до тачних пропорција приказа онога
што се збило. Ја, за разлику од неких других приказивача збивања у
криминалној “НДХ" не стављам у први план злочине католичког клира, али
их и не игноришем и не прескачем. Ако их нађем у изворима одакле
ексцерпирам садржај, ја их и преносим. У друштву са вестима из осталих
извора они пружају комплетну слику злочиначког збивања у том руглу од
државе.
Прво ћемо да цитирамо једну скорашњу књигу (изашлу средином 1965)
на италијанском језику (коју су одмах почели да преводе на разне језике).
Носи наслов: “ЋУТАЊЕ ПИЈА XII”, а поднаслове: “Зашто папа није говорио
о нацистичким масакрима (покољима) у Пољској и Хрватској - Неиздана
документација из архива Варшаве и Загреба”. (25).
89.