Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

уништење тзв. непријатеља нове државе. Да би се ушло у ову непожељну
квалификацију, довољно је било бити Србин, још горе јеврејске pace.
Потврдише се брутално масакри, без разлике на старост и пол. Физичком
уништењу Срба и Јевреја додавано је пустошење њихових кућа и пљачкање
њихове имовине.
Ha крају IX одељка под насловом “пенетрација у Босни” пише пук.
Салваторес (89, с. 48): “Сад већ и у Босни владаше мир, где Италијанима
припада заслуга да су спасили једну целу етничку заједницу, ону српску, која
је стојала пред уништењем”.
He може ни овај пасус, који је такорећи при крају капитела књиге
посвећеног Балкану, да се не да у оригиналу. Он тамо гласи:
La pace ormai regnava anche nella Bosnia dove gli Italiani ebbero il merito
della salvezza di una intera comunità etnica, quella serba, che aveva sfiorato la
distruzione.
Има несумњиво још података у мемоарима италијанских команданата и
војних лица уопште, који су на “лицу места” видели хрватске злочине. Поред
најбоље воље и писања на десетине писама ја их све нисам могао добити. Ho
ипак имам интересантних, да је заслужило прегледати их.
“Ha ивици књиге - како Немци кажу - “Трст и његова одисеја”, која је
изашла 1952, спомињу се и прогони Срба у Хрватској (91 ). Књигу је писао
ђенерал Ђовани Еспозито (рођен у провинцији Пескара 1882. године), који је
био командант дивизије најпре у Грчкој, после у Црној Гори и Санџаку,
напослетку у Венецији Ђулији. Он описује углавном догађаје у том крају: у
Истри, Горици и, специјално, у Трсту, где јe војнички а после и у књигама
бранио италијанско право (како га он схваћа). Он ту на много места говори о
“југословенским бандама”, које су италијанско становништво“ у масама
масакрирале и депортирале” (нпр. на стр. 38). У кратком опису црногорских
прилика говори о бежању Тита и Моше Пијаде.
Ha хрватској територији он није био. Па ипак, у својој књизи, која има
десет додатака (једнако колико и поглавља - капитола), други Додатак
70.