Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Католичке цркве у Хрватској био стављен на потпуно расположење окрутних<br />
индивидуа решених да начине од нове државе једну компактну политичку и<br />
војну јединицу, цементирану најсигурнијим гаранцијама државне<br />
неразоривости. Таква политика је значила не само хрватски социјални,<br />
културни и политички продукат, већ и потпуно искорењивање свега што је<br />
било “туђе” хрватском пореклу и њеној националној вери. Ово је захтевало<br />
потпуну елиминаиију сваког који није био Хрват. То није био лак задатак, јер<br />
је велики део ове нове државе био састављен од масивних расно-верских<br />
група које су биле потпуно туђе усташком католицизму. Од 6.700.000<br />
становника, свега је било 3.300,000 Хрвата. Међу осталима било је<br />
Муслимана 700.000, Јевреја 45.000 поред још других мањих група. Било је<br />
преко 2.000.000 православних Срба”.<br />
“Партијска идеологија, мада је била расно и верски искључива, примила<br />
је географско ширење. То значи укључивање у независну Хрватску спорних<br />
територија, дакле, некатоличких елемената, који су постали аутоматски<br />
највећа препрека за тотално католичење нове хрватске државе. Да би се<br />
решио проблем, прихваћена је и брзо стављена у покрет политика која је<br />
водила брзој елиминацији свих не-Хрвата, не-католичког становништва. Ово<br />
је више пута отворено и јавно изјављено од стране чланова усташке владе,<br />
као на пример, 2. јуна 1941. у Новој Градишки, др Милован Жанић, министар<br />
правде, изјавио је:<br />
"Ова држава, наша земља, је само за Хрвате, и ни за кога другог. Нема<br />
путева и начина, које ми Хрвати нећемо да употребимо да начинимо нашу<br />
земљу заиста нашом, и да је очистимо од православних Срба. Сви они, који<br />
су дошли у нашу државу пре 300 година морају да нестану. Ми не кријемо<br />
наше намере. Ово је политика наше државе, и док се она спроводи, ми<br />
нећемо радити ништа друго, већ да се држимо усташких принципа”.<br />
Др Миле Будак, министар просвете и културе, није губио ни мало<br />
времена да објасни својим слушаоцима природу тих принпипа. За време<br />
његове прве конференције за штампу у својству министра, када су га упитали<br />
о политици према нехрватским расним и верским мањинама, његов одговор<br />
је био веома прост: “За њих ми имамо три милиона метака !”. То није било<br />
хвалисање једне фанатичке особе. То је била суштина једне политике, хладно