Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

На страни 196 и следећој, описује пуковник Анђелини прославу имендана
“поглавника” 13. јуна (не знам да ли 1942. или 1943). Он је претстављао
“војне власти Италије” при цивилним и војним властима Хрватске. У
двоструком религиозном обреду: католичком и мухамеданском. Он је то
чинио по дужности “али невољно (малинкворе), без могућности да избегне
тај понижавајући кулук” (он чак употребљава француску реч корве, којој
одговара турска кулук). Са много потцењивања говори о тим актима,
специјално у џамији. Каже изречно даље: “Док посматрам са извесним
интересом сугестиван спектакал муслиманских фаризеја, који закопчани до
грла, босоноги, седећи у кругу, рецитују њихове молитве, инвоцирајући
небеске милости за свог Поглавника, и ја сам обраћао своју мисао, али са
сасвим различитом мишљу, на Анту Павелића. коме могу све да опростим
сем... (то су његове тачкице, не знам шта је с њима хтео изразити ЛМК) да
носи име Антонија, због високог поштовања и дубоке понизности које сам
увек имао према великом италијанском свецу...". (Писац јамачно МИСЛИ на
светог Антонија Падованског ). Ово је ситница, али један доказ више како су
ценили “поглавника НДХ” њихови компетентни савезници. У овом случају
командант пука Италијан дислоциран у Хрватској, није имао за Хрвате
ниједне пријатне, за Србе ниједне непријатне речи !
Тиме завршавам излагања пуковника Анђелинија, одајући му признање и
захвалност у име Срба.
Италијански пуковник Умберто Салваторес, командант 6. пука барсељера
(канда у дивизији “Сасари”) описао је веома детаљно учешћe у борбама свога
пука. Како се он највише борио у Русији, то и наслов књиге гласи "Берсељери
на Дону (89).. Она је изашла три пута, послелњн пут 1966. Салваторе живи
као ђенерал у Болоњи, одакле је свој пук и покренуо почетком рата. Први део
књиге, далеко мањи од другог, носи наслов "Балкански фронт”. У њему има
доста података о приликама о накази од државе “НДХ”, и нешто ћe се овле
пренети, тим пре што потиче од заиста најкомпетентније личности и
V.
69.