Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ултиматум загарантова сваком дезертеру до 15. децембра 1944. некажњив<br />
пријем у ‘народно- ослободилачку војску’.”<br />
У истом Приручнику (8), описујући стање католичке цркве за време <strong>II</strong><br />
светског рата, пише проф. Матл: “Тежак положај је настао у питању прелаза<br />
православних на католичку веру. Православна Црква није била призната од<br />
НДХ до оснивања ‘хрватске православне цркве’ ночетком 1942. Прелаз је у<br />
највећој мери вршен од државних органа, при чему сс нису устручавали да<br />
употребе насиља. ...” Писац наглашава да је то прекрштавање било против<br />
канонских прописа.<br />
У “Лексикону за теологију и цркву”, у тому изашлом 1960. године пише<br />
проф. Матл, говорећи о Југославији (9): “Окупација одн. подела Југославије у<br />
<strong>II</strong> светском рату различито се одразила на поједине верске заједнице и у<br />
појединим областима. Хрватски режим ‘поглавника’ А. Павелића подупирао<br />
је католичку цркву, али је ту цркву морално оптеретио тиме што ју је увукао<br />
у крваве националистичке ексцесе терора против становништва српско-<br />
православног и у принудно католицизирање православних - делом уз<br />
добровољну колаборацију католичког клира, делом под притиском. ...<br />
За православно становништво је Павелићев режим имао непреболне<br />
последице, нарочито у Хрватској, Славонији и Босни... Њихови губици цене<br />
се на више стотина хиљада’...”<br />
У минхенској “Искри” од 1. новембра 1958. саопштава професор др Јосип<br />
Матл писмо упућено др Иву Омрчину у Америци, где између осталога стоји:<br />
“Свакако, ја нисам никада - нити за време светског рата, кад сам из<br />
непосредне близине посматрао масовна убиства невиног српског сељачког<br />
становништва од стране хрватских усташа, нити пак после рата, држао до<br />
тога да важим као пријатељ тих усташа и њихов симпатизер”.<br />
Он је даље у том свом одговору католичком свећенику Омрчину писао<br />
даље на српском језику, којим перфектно влада (73):<br />
“... Узрок неслагања између хрватског политичког вођства и мене у овом<br />
периоду времена јесте сасвим јасан: усташка влада настојала је да, уз помоћ<br />
немачког “Вермахта”, побије и истреби Србе у Источној Босни, па да онда