Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Дање стоји y књизи (y продужењу): “Немци cy у том стадију могли само<br />
да опомињу и упозоравају, али нису смели да интервенишу с обзиром на<br />
хрватску самосталност. Резултат усташке политике био je за њих (за Немце)<br />
као и за саме Хрвате катастрофалан... Ове грозоте усташа (die<br />
Scheusslichkeiten der Ustasa) придонеше војнички организованим покретима<br />
отпора, сигурно нежељене службе помоћи, прво Михаиловићу, а онда<br />
Титу...”.<br />
На страни 295 своје књиге о коначним борбама на Балкану Хилицка<br />
износи “извештај о једном кратком ориентационом путовању заменика војног<br />
аташеа у Загребу и помоћног официра у прелелу Сарајево-Мостар-Дубровник<br />
од 18. марта до 25. маја 1944” (20, с. 295 и сл.). Ту он у тзв. “општем утиску",<br />
при почетку извештаја, наглашава : “Снажном тлачењу православних стоји<br />
иасупрот намигивање са муслиманима”... О усташама се изражава да су од<br />
домобранаца “бољи и предузимљивији, али зато незаузданији, делом дивље<br />
руље, чија je сарадња са немачким трупама често отежана”.<br />
Најновија немачка књига о Југославији, изашла 1971. то је књига Јохана<br />
Георга Рајсмилера под насловом “Југославија, вишенационална држава<br />
између Истока и Запада”. (26). Писац је био дуго времена, ваљда једну<br />
деценију, дописник главних немачких листова у Београду, спеиијално<br />
водећег листа Франкфуртер Алгемајне. Студирао je прилике у земљи са<br />
германском темељитошћу и покушао да да објективан приказ стања и<br />
збивања. Описао je особине земље и режима, дао карактеристике појединих<br />
народа који земљу сачињавају, улазио у њихову прошлост итд. Настојао je да<br />
буде што објективнији, о сваком народује изнео и лепе и рђаве особине. О<br />
самим Хрватима је веома позитивно говорио, можда о Србима још боље.<br />
Он je морао свакако да се осврне и на ругло од државе, на криминалну<br />
“државну творевину” са хрватским атрибутима. Баш у одељку о Хрватској (<br />
“брату и ривалу Срба") он саопштава како je настала (стр. 57 итд). Каже шта<br />
je све Италија добила, да настави: “Као изравнање за то навео je режим<br />
задобијање Босне и Херцеговине, предела у коме удео Хрвата у<br />
становништву (квота, ЛМК) није износио ни четвртину. (Данас, после<br />
41.