Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

броју од 15. априла 1965. (ускршњи број) његове опсервације (22). То је
веома дугачко (око 15 стубаца) па ћемо овде донети само нека закључна
запажања. Говорио је на основу докумената које је прегледао, а такође и на
основу тек изашле књиге Хори-Бросата о којој ће овде бити више говора (10).
Сад неколико речи о интервјуисаном лицу.
Јохан Вишт рођен је у Бачкој, у Војводини (1897). До године 1941. био је
директор Подсавеза Савеза здравствених задруга. (Централа Савеза била је у
Београду, а седиште Подсавеза у Новом Саду).. Ј. Вишт је имао прилику да се
дуже и темељније бави и испитивањем и проучавањем материјала из
Политичког архива Министарства сиољних послова у Бону, па ће о томе бити
речи у овим разговорима.
На једно од последњих питања: Какав је био однос између усташа и
Немаца ? Ј. Вишт даје овај одговор: “Усташе су биле борбене формације
НДХ, а ова је била у савезу са Немачком. Приликом већих борбених акција
усташке су јединице биле додуше подређене оперативно немачким
командантима, но ипак оне нису - то бих желео нарочито да истакнем -
потпадале у надлежност немачких судова. Из тога разлога вођи немачких
трупа тешко су се или само силом су се могли одупрети усташким ексцесима.
Усташе су признале да је њима циљ да српско становништво у НДХ или
протерају или искорене. О томе нема никакве сумње. Помоћу бројних
докумената Бросат доказује како су немачки вођи трупа протестима код
поглавника, меморандумима упућеним Хитлеру, понегде и оружаном силом
покушавали да спрече “безумно клање српског становништва”. У разним
местима долазило је и до озбиљних сукоба између немачких трупа и
усташких јединица и до разоружавања ових због пљачке, убистава, стрељања
на своју руку итд. Каше је извештавао Берлин да је поглавник на основу
његовог приговора сменио полицијског комесара Виктора Томића.
Београдске окупационе власти упутиле су енергичан протест против
масовног протеривања Срба из Хрватске, и немачка национална група и
водеће личности ове групе трудили су се више пута очајнички - и због страха
од неодложних репресалија од стране српског становништва - да покрену
немачко посланство у Загребу у циљу једне интервенције против ових