Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

режима нису узимали у обзир’; они су изос. упозоравали на пример
пресељења Грка из Мале Азије...’.
Писци (Хори и Бросат) настављају са своје стране (10, с. 98):
“У источној и јужној Босни, као и Херцеговини, где је православно
(српско) становништво сачињавало већину према муслиманима и углавном
мањим католичко-хрватским мањинама, беше положај усташког режима већ
испочетка најпроблематичнији, нарочито што су Срби у овим пределима,
који нису припадали аутономној бановини Хрватској, играли у месној управи
водећу улогу до слома Југославије. Захтев усташа за влашћу, као и
угледнијих муслимана који су испочетка симпатизирали са новим режимом,
наиђе најпре на организовани српски отпор... Новоформиране хрватске и
муслиманске усташке милиције, које су овим збивањима биле још
потстакнуте, одговорише са своје стране прогонима Срба.
(Neuformierte kroatische und muselmanische Ustascha-Milizen... antworteten
ihrerseits mit drakonischen Serbenverfolgungeri).
“ Гранични предео НДХ западно од Дрине постаде на тај начин још
испочетка поприште нарочито крвавих и жучно вођених верско-
националних обрачунавања...''.
Овде писци умећу питање ко je крив за ове злочине и да ли се може
одржати хрватска теза да су Срби започели зверства. То ћемо пренети
доцније. Сад продужујемо њихова излагања.
"Талас појачаног терора, који je земљом пловио од јула 1941. беше
нарочито проузрокован тиме, што су усташке власти и милиције започели
принудно пресељење и прогон великог дела српског сгановништва, како у
Славонији, Срему и Северној Босни, тако и на југу и истоку. Количина том
приликом извршених ексцеса алармирала je чак немачке војне и дипломатске
представнике у Загребу. ...10. јула 1941. je немачки отправник послова,
саветник посланства Трол, послао Мин. иностраних послова ванредан
извештај о напетом стању: “Српско питање се последњих дана битно
заоштрило. Безобзирно спровођење пресељења са многим злим пропратним
појавама, многобројним иначе терористичким актима у провинцији... дају чак