Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

раније споменут, правио је свакодневну туру по хапсанама и немилосрдно
тукао православне Србе воловским бичем, грдећи усташе да су лењи на свом
послу, и лично је наредио да се православни манастир у Гомирју опљачка, а
његови становници пошаљу у концентрациони логор, где су сви били
побијени. Фра Анто, католички свештеник из Трамошњице, организовао је
усташке банде с намером да зароби што више православаца и које би он
веома често сам лично мучио, као што је то урадио и у Брчком. Вјекослав
Шимић, калуђер манастира у Книну, лично је убио многе православце.
Сидоније Шолц, калуђер фрањевачког манастира у Нашицама, отерао је
православно становништво читавих села, док су католички свештеници
Гунчевић и Драгутин Марјановић, поред тога што су вршили службу као
полицијска власт, наредили су хапшење стотина православаца, које су
мучили и затим убили, уз лично учешће у њиховим извршењима. Герман
Кастимир, опат манастира у Гунтићу, лично је спроводио масовна убијања
православних Срба у Глини, од којих је стотина била убијена у тамошњој
православној цркви. Имена многих других је забележила Српска источноправославна
епархија у Америци и Канади, Православна црква у Југославији,
југословенска влада и друге званичне агенције. Циљ свих ових ужаса је био
да се униште непријатељи католицизма. Али, док је Католичка црква кадгод
је имала тоталну власт, могла да постане окрутни разарач својих
непријатеља, она је могла да води у исто време ни мало мању окрутну
кампању апсорбирања. То се могло вршити само на један начин:
прекрштавањем-покатоличавањем.
Католичка црква није никада веровала у убеђивање које би употребила
само када не може да ужива потпуну власт. Њене радње су увек биле
основане на непоречним и типичним католичким догмама: гола снага. Ово не
само да сруши, већ и да промени. У Хрватској је употребила силу да учини
оба, уништавање и промену, што је било у свим њеним верским ратовима, -
два лица исте стратегије.
Тако је било, када је рушила православне цркве или док је клала
православне свештенике и епископе. Она је у исто време прекрштавала њене
вернике у католицизам употребљујући “убеђивање” иза кога је стајао бојкот
претње, сила, па чак и смрт. Католички свештеници су постали природне
вође ових специјализованих операција. Свештеници и калуђери су се