Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Парис упућен). Тако на Нојбахера, Боркенауа, Хагена. Остале, које ја први
пут овде наводим, он није споменуо ни у другој књизи, мада му није било
тешко доћи до тих дела, али би ипак то однело много времена и новаца.
Овако ће доћи до сазнања тих немачких дела према моме писању. Једно
задовољство за мене више.
Писац је набављао сву могућу литературу о Ватикану. О Хрватима само
ако је био Ватикан у питању. Бар у почетку. После је видео да се то не може
двојити.
Он је имао једног “совјетског писца”, како рече, (43) чија је књига
“Ватикан и Други светски рат” преведена и на немачки. Писац има немачко
име Шаинман, док је руски означен као Шеинман. (Обоје је сасвим правилно
у свом језику). Ја сам сместа набавио и М.М. Шеинмана, који неће овде бити
приказан, јер ја овде бележим само писања савезника хрватских у последњем
рату. Шеинман је био на другој страни фронта (без обзира што је он по свој
прилици Јеврејин).
Ипак је заслуга М.М. Шеинмана велика, баш за нас. Он је између
осталога скренуо пажњу овог младог и веома даровитог, усто веома борбеног
немачког писца на злочине Хрвата.
Шеинман наводи мало конкретних података, али из једног религиозног
православног листа из Чешке (44) преноси да је у срамној “НДХ” уморено
“око 800 хиљада православних Срба”.
Дешнер каже (Петао, стр. 563) да је сумњао уопште у тачност података
Шеинмана, али је све испитивао и утврђивао тачност. То је што се тиче
података ван Југославије. И сад дословно каже: “Нарочито скепсу сам имао
читајући Шеинманове извештаје о Југославији и само захваљујући мојим
даљим истраживањима на основу неверовања раду совјетског научника
уопште сам сазнао пуни опсег католичких зверстава у Југославији средином
нашег века; Шеинман није претерао него премало изнео” (на немачком
језику: Није пребацио него подбацио).
II. Ha две стране y књизи 42 писац износи стањe пре рата и претње Пија
XI и XII Србима. Tpeћи олељак овог поглавља носи наслов “Папин благослов