Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

4. слика има наслов: “Принудни изгон Срба са територије хрватске
државе”.
5. слика доноси изглед села Суваје “разрушеног од усташа,” а 6. једну
језиву “Документаиију зверства извршених од усташа у Суваји около куће
попа Спасе Леврње” (?). Види се омча којом је усмрћена ћерчица протина: на
зиду се обележавају “окрвављени отисци једне руке девојчице”.
Слике 7. и 8. (иза стр. 64): Изглед Бранка Раденовића који се спасио из
јаме; затим једна лешина на путу са насловом: “Ударац у потиљак. Слике ове
врсте беху честе на свим путевима Хрватске”. Итд.
За муслимане у Босни пише проф. Лој (111, стр. 33): “Муслимански
елеменат, уопште без воље, апатичан и незаинтересован, надасве
заинтересован и заузет само оним што може бити од користи њему и што му
иде у рачун...”
Стр. 35: “Муслимански клир... у рачуну, најпре је тражио да нам угоди на
све могуће начине, дозвољавајући нам, чак, сам од себе (спонтано) и џамије
да сместимо у њима своје трупе...” После су, тобоже, муслимани, по захтеву
Загреба, показали Италијанима непријатељство.
“По програму Павелића усташка странка и клир, нарочито муслимански,
имали су да образују два стуба нове државе..."“Глава муслиманског клира
реис ел улема еф. Спахо је више пута јавно и свечано изразио признање
заслуженој сарадњи са А. Павелићем без обзира на религиозно-доктринарне
разлике...".
Стр. 36: “Становништво (муслиманско) је, за нову усташку јерархију
престављало аморфну масу која се даје лако водити и оријентисати по жељи
централне власти."
То Лој пише у IV капитолу књиге под насловом: “Непријатељство
Хрвата" (јамачно према Италијанима). Још на много места, у другим
поглављима (капитолима), говори о муслиманима. Тако у капитолу VI ,
II.