Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Заједно са рушењем православних цркава, католичко дивљаштво је
ударило по самој кичми Православне цркве, тј. по православном
свештенству. Православни свештеници су били хапшени, терани у
концентрационе логоре, гоњени, или просто убијани. Стотине њих, укључив
и православне епископе, су нестали само зато што су били свештеници вере
која је била непријатељ “праве Цркве”.
Православни свештеници, пре но што су били убијени или обешени,
често су били ужасно мучени, као на пример, свештеник Бранко
Добросављевић, из Вељуна, који је био натеран да служи опело свом сину
рођеном, кога су Усташе најпре убили у његовом присуству, а затим су њега
мучили и убили, што је био сигнал за масовна убиства стотина православаца
у самим црквама у Кладуши, Вељуну, Слушници, Примислу и другим
местима. 20. априла 1941. у селу Свињица, Усташе су ухапсиле православног
свештеника Бабића, и после мучења закопале га у земљу у усправном стању
до појаса. У току неколико недеља усташе и католички свештеници су убили
135 православних свештеника, од којих је 85 припадало само једној епархији.
Више свештенство није било поштеђено. У ноћи 5. јуна 1941. по налогу
усташког шефа Гутића, православни епископ Платон из Бања Луке у
Западној Босни, заједно са неколико православних свештеника, међу којима
су били и бивши народни посланици, Усташе су одвеле у предграђе града. Ту
је брада старог епископа била ишчупана, ватра запаљена на његовим голим
грудима, затим после подужег мучења, он и сви његови сапатници су били
убијени секирама, а њихова тела бачена у реку Врбању.
Доситеј, православни епископ Загреба, престонице независне државе
Хрватске, где је надбискуп имао свој дворац - резиденцију, полудео је после
мучења пре но штоје био протеран у Београд. Три православна
епископа,‘Петар Зимоњић, из Сарајева, Сава Трлајић из Плашког и Платон из
Бањалуке били су убијени.
Многобројни католички свештеници и калуђери, од којих неки нису чак
ни припадали усташким формацијама, вршили су безобзирна убијања својим
сопственим рукама. Многи од њих су методично и са прецизношћу
учествовали у невероватно крвавим оргијама. Каноник Иван Микан, већ