Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

подручјима”. Њих или има да нестане или да се потпуно обесправе
(национална и морална пропаст, геноцид у сваком случају).
Гостоњ описује расуло хрватске армије у доба које расправља, тогалну
њену пропаст и десерцију. Наводи шта је све Павелић покушавао да бар на
изглед спаси своју војску: он је хтео да оснује јелну велику личну гарду
своју, али је то Хитлер одлучно одбио. Овај податак, као и низ других с краја
1944. и с почетка 1945. године доноси Гостоњ на основу тек откривених
архивских извора. Хитлер је био одлучно против стварања тих формација јер
се ради о “једној новој службеној формацији коју је тешко контролисати и
помоћу које би се могао немачки утицај да одбаци”. На то је Павелић послао
своју жену као таоца у Берлин !! (80, с. 201).
На страни 269 пише Гостоњ да је 2. маја (1945) Павелић послао у Италију
једног министра за преговоре са Савезницима. Али “хрватског емисара није
нико хтео да прими”. Неко је набацио био идеју да се прихвати "велика
последња битка све до пропасти” на хрватском тлу. Али Савезници су били
близу и та идеја је “у последњем минуту одбачена”.
Место тога, по начелу “спремни за дом” (то им је била лозинка и
руковођство у животу), хрватска влала побеже главом без обзира. "И сам
поглавиик искористи овај пут кад је напустио Загреб” (с. 270 )
Страна 276: “Хрватска влада је у Роите, 50 километара северозанадно од
Инзбрука, заробљена. Али се ‘поглавник’ није нашао међу заробљенима. Он
је, истина, са неким својим партијским пријатељима, напустио Загреб у
првим данима маја 1945. али оставише војску и народ на цедилу. Под лажним
именом им је успео бег преко Италије у Јужну Америку...”.