Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

Проф. Лој каже: Потпоручник “је завршио потврђујући: Срећни су они
становници близу стражарница блока који су заштићени од Италијана...
Алузија је јасна: кад су наши отишли, Срби су претрпели најљуће прогоне...”.
И онда додаје: “Следећег месеца јула, кад се у зони није налазио више
никакав италијански одред, српске заједнице у бојни Глина буквално су
слишћене (уништене)”.
Италијан Енцо Каталди, по свој прплици активни официр италијанске
војске, издао је 1968. књигу под насловом “Југославија на вратима”.
Посветио је “гренадирима свога батаљона, друговима у оружју и судбини у
земљи Славије”. (113). Према томе закључујем да је био командант батаљона
и, вероватно, активни официр. На страни 95 пише да је у Југославију стигао
марта 1942.
Књигу ми је лично послао др Салваторе Лои, и ја му изричем своју
захвалност.
Књига се бави више политичким питањима, гле писац није много
верзиран. Мора да је велики италијански напионалиста и мрзитељ свих
народа Југославије.
У одељку који носи наслов “Хрватска је хтела да буде Хрватска" он
доста говори о усташама и њиховим неделима. Каже како су се и сами
Италијани морали чувати да их с леђа не нападну, под изовором да су
мислили да су то партизани. Ha страни 78 каже да је на Богојављење 1943.
батаљон коме је он припадао (“чији је дeo био”) из Словеније прешао у
Карловац. Ту су заједно биваковали са батаљоном усташа. Баш ту, у
Карловцу, он и један његов колега “морали су спречити напослетку са
пиштољем у руци једног усташког сатника да претражи собе хотела Јадран
који је њихов батаљон био окупирао, да би контролисао да Италијани нису
сакрили неког ‘јеврејског или српског пса’: и заиста, баш кад је ноћ пала ми
смо уз саучесништво једне собарице дали уточиште двема младим женама и
једном дечку, којима су били у потери “усташе” и које смо сместили
(сакрили) на једном балкону”.
78.