Hrvatska zverstva u II. sv. ratu - KrajinaForce

("апендикс”) носи наслов “Историја Анте Павелића”. Ту Еспозито углавном
испитује став Павелића према Италији. Успут, као штo рекосмо, спомиње и
страдања Срба претпостављајући да их свак зна.
Тако на стр. 249 и следећој каже како је Павелић, уза сву “девоцију према
шефу италијанске државе”, много био нерасположен према Италијанима
“тим више, што је италијанска војска тада стварала концентрационе логоре за
Србе, да би их ослободила усташког масакра”: Tantopiu che l’Esercito italiano
constituiva allora campi di concentramento per serbi, in modo di sottrarli al
massacro degli Ustascia.
Врло pђаво ce изражава геперал Еспозито o усташама и објашњава од
чега се они састоје. Спомиње разне несугласице између Хрвата и Италијана,
да онда каже: “Ова ситуација се напослетку 1943. године погоршала, кад је
Анте Павелић, да би онемогућио сваку италијанску пропаганду међу Србима,
тражио да се и италијанским трупама наметне забрана употребе ћириловског
писма у манифестацијама и летцима упућеним Србима”.
Овај податак је и за мене, који сам проучавао екс професо гоњење
ћирилице, потпуно нов. Толико је Хрватима била омрзнута ћирилица, да су
чак и оружану протекцију Срба сматрали мање важном него употребу
ћирилице од стране њихових протектора, који, ипак, као културни људи нису
хтели да једну антикултурну, тирјанску акцију помажу, акцију коју данас, са
више рафинираности, проводи Јосип Броз у Југославији.
Ha крију тог податка (стр. 253) враћа се ген. Еспозито на Павелића и
каже: “Заиста је чудно да међу свима поглаварима тоталитарних држава које
су биле здружене са Италијом Мусолинијевом и Немачком Хитлеровом,
једини Павелић као поглавар једне земље која је рат водила, није био ни
затваран ни под суд стављан ради аката прогив човечности које је починила
његова влада. Нико није никад ни тражио његово затварање...”
Италијански армиски ђенерал Густаво Реисоли је писао у свом кратком
предговору књиге проф. Лоја (111) како су се италијанске трупе увек буниле
71.